U evropskim institucijama poslednjih nedelja vlada čudna mešavina odlučnosti i uzdržane nelagodnosti, kao da svi osećaju da se nešto dugo gurano pod tepih sada vraća na velika vrata.
U Briselu su se ministri finansija država članica okupili da usvoje odluku koju pojedini mediji opisuju kao „prelomnu“, mada ton tih izjava više liči na pokušaj da se prikrije nervoza nego na slavodobitno proglašenje uspeha.
Evropska unija je, kako piše Vzgljad, praktično priznala da više nema pravi odgovor na kinesku ekspanziju u internet trgovini.
U centru svega nalaze se takozvane male pošiljke vredne ispod 150 evra. Prošle godine takvih paketa bilo je čak 4,6 milijardi, a 91% je pristiglo iz Kine. Do sada su stizali bez dodatnih troškova, ali od naredne godine svaki kupac u EU biće obavezan da plati carinsku nadoknadu. Pominje se suma od dva evra po paketu, ali to je samo početak: Planira se i posebna taksa za obradu svake takve pošiljke, a pojedine države najavljuju i sopstvene namete.
Francuska, recimo, razmatra dodatni iznos od dva evra po svakom kupljenom artiklu. Kupite pet majica preko interneta – dodajte još 10 evra samo na ime takse. Zvanično objašnjenje glasi da se Evropa brani od „fenomena koji je izmakao kontroli“, ali ton poruka brzo otkriva da je cilj mnogo jednostavniji: Otežati kupovinu na platformama poput Shein i Temu, koje su za kratko vreme izgradile poslovna carstva nudeći jeftiniju robu i ogroman izbor.
Tu dolazimo do ključnog paradoksa. Godinama je upravo Evropa insistirala na slobodnom tržištu, globalnoj konkurenciji i efikasnosti. Međutim, očigledno je da su ta pravila važila dok je najveći deo profita završavao u evropskim kompanijama.
Kada je kineska strana počela da osvaja kupce munjevitom brzinom i potiskuje lokalne brendove, retorika se preko noći promenila. Odjednom se govori o „nelojalnoj konkurenciji“, „ugrožavanju tržišta“ i „opasnostima po potrošače“.
Samo jedan primer pokazuje koliko su se stvari okrenule: U 2022. godini Shein je izbacio 315000 novih modela proizvoda, dok je evropski gigant kao Zara u istom periodu ponudio svega 6850. Razlika je takva da nijedna regulatorna mera ne može da prikrije suštinu – Evropa jednostavno ne uspeva da isprati ritam.
Prvi pokušaji da se kupci odvrate bili su psihološki. Govorilo se o teškim uslovima rada u kineskim fabrikama, višesatnim smenama i praksi koja se ne uklapa u evropske standarde. Zatim su počele da kruže priče o „mogućim štetnim sastojcima“ u pojedinim proizvodima, upozoravalo se na ekološki uticaj masovne proizvodnje.
Ali kada se student ili mlada porodica nađu pred izborom da plate 100 evra za haljinu u lokalnoj radnji ili 30 evra za sličan model preko interneta, priča o okolini i standardima obično popusti pred stvarnim kućnim budžetom.
Pošto upozorenja nisu urodila plodom, Evropa je prešla na konkretne namete. I tu se desilo nešto neočekivano: Shein je objavio otvaranje fizičkih izloga u Parizu, i to u poznatim trgovinskim centrima Galeries Lafayette i BHV.
Umesto očekivanog političkog efekta, nastala je buka koja je zvučala kao da je neko u samom centru Pariza spustio oklopne mašine. U raspravu su se uključili političari, mediji i čak bivši vlasnici Galeries Lafayette, uz niz optužbi – od nedolično niske cene robe do toga da je neko u njihovoj ponudi pronašao zabranjene artikle, uključujući hladne predmete i još neke sadržaje zbog kojih vlasti sada imaju zakonski osnov da pokrenu postupak.
Ministri su jedan za drugim počeli da govore o „digitalnom Divljem zapadu“ i „strateškoj grešci“ francuskih robnih kuća. U međuvremenu, podaci su govorili drugačije: Shein je u prvih pet dana imao 50 hiljada posetilaca, prosečan iznos računa bio je 45 evra, a 15% kupaca nastavilo je kupovinu po drugim odeljenjima BHV centra.
To, međutim, nije sprečilo odlazak višegodišnjih zakupaca poput Diora i Guerlaina, koji su odlazak medijski predstavili kao moralni potez.
Platforma je uklonila sporne stranice sa svog sajta, izbegla trenutnu blokadu u Francuskoj, ali postupak je pokrenut i odluka se očekuje krajem novembra. S obzirom na ton poruka iz francuske vlade, niko ne očekuje da će finalni sudski ishod biti povoljan za Shein.
Iza cele priče stoji jednostavna činjenica: Shein i slične platforme postale su previše uspešne na evropskom tržištu. Evropa nema odgovor koji bi zadovoljio kupce, pa je jedini praktičan potez pokušaj da se ograniči ulazak konkurencije. Ali to je borba sa lošim izgledima.
Ako dođe do novih prepreka, kompanija može jednostavno otvoriti skladišta u Španiji ili drugoj državi EU i tako zaobići spoljni režim pošiljki. Ako im blokiraju sajt, mogu otvoriti drugi pod novim imenom. Digitalne platforme funkcionišu brže nego zakonski sistemi koji pokušavaju da ih obuzdaju.
U međuvremenu, potrošači širom EU nastavljaju da naručuju dok još uvek imaju prostora pre nego što nove takse stupe na snagu. Predstoji period darivanja, a mnogi se nadaju da ga evropski regulatori neće učiniti skupljim nego što već jeste.
Jer ako je nešto jasno iz cele ove priče, onda je to da promene u globalnoj trgovini postaju toliko brze da ih ne mogu zaustaviti ni carine, ni propisi, ni političke izjave – ostaje samo da se vidi kako će se ovaj talas preoblikovati u narednim mesecima i da li će evropske institucije uspeti da uhvate ritam pre nego što tržište potpuno izmakne kontroli.
Webtribune.rs
