Šef evropske diplomatije Žozep Borel suočio se nakon neuspešne misije u Moskvi sa zahtevima da podnese ostavku.
U trenutku zategnutih odnosa sa Rusijom, pojedine članice EU svojom odbranom ruskog gasovoda Severni tok dodatno produbljuju podele u Evropi i u transatlantskom partnerstvu, piše portal EUobzerver, a prenosi EURACTIV.
Estonski evroposlanik Riho Teras uputio je predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen pismo u kojem je ocenio da ona treba da preduzme mere protiv Borela, ako on sam ne podnese ostavku.
Teras je pozvao i druge poslanike da potpišu pismo, u kojem je naveo da je Borel „naneo ozbiljnu štetu ugledu EU“ i „dostojanstvu“ sopstvene funkcije visokog predstavnika.
Pa iako Evropski parlament nije nadležan da donosi odluku o sudbini visokog predstavnika i pismo verovatno neće imati nikakve posledice, ono, kako navodi EUobzerver, pokazuje koliko je Borelovo ponašanje razbesnelo pojedine, posebno istočne članice EU.
Borel je nedavno samoinicijativno otutovao u Moskvu kako bi pokrenuo „strateški“ dijalog i pozvao na oslobađanje uhapšenog ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog.
Međutim, ruske vlasti su dok je Borel boravio u Moskvi proterale trojicu zapadnih diplomata i kritikovale EU kao nepouzdanog partnera, a visoki predstavnik ne samo o nije uspeo ništa da učini za za Navaljnog, već je u razgovorima kritikovao politiku SAD prema Kubi i hvalio rusku vakcinu, piše portal.
Po povratku, da bi se odbranio od sve glasnije kritike, Borel je na svom blogu napisao da je bio žrtva „agresivno režirane konferencije za novinare u Moskvi“ i da je za proterivanje diplomata saznao preko „društvenih mreža“.
„Rusija sve više kida veze sa Evropom“, ocenio je Borel, i preporučio uvođenje ciljanih sankcija protiv pojedinih ruskih zvaničnika.
Pa ipak, neki detalji koji su postepeno isplivali o samo poseti dovode u pitanje i procenu visog predstavnika, piše portal.
Citirajući diplomatske izvore, EUobzerver piše da je Borel uoči posete tražio da se sretne sa zamenikom ruskog premijera i jednim visokim bezbednosnim zvaničnikom, i da je negativan odgovor Moskve trebalo da bude dovoljan znak upozorenja i razlog da otkaže posetu.
Istovremeno, piše portal, ni Francuska, Nemačka i Austrija, stajući odlučno u odbranu projekta gasovoda Severni tok 2 sa Rusijom, nisu mnogo učinile da odbrane „dostojanstvo“ EU.
EUobzerver podseća da je nemačka kancelarka Angela Merkel prošlog petka najavila da će uprkos potezima Rusije izgradnja gasovoda biti nastavljena, a da se na istoj video-konferenciji francuski predsednik Emanuel Makron u potpunosti solidarisao sa njom, iako je to bilo nedugo posle proterivanja zapadnih diplomata, među kojima i jednog Nemca.
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc je dva dana kasnije za nemački dnevnik Velt am zontag pozdravio odluku nemačke vlade da ostane pri planovima za izgradnju Severnog toka 2.
Pa ako je Borel uspeo da iritira Amerikance svojom kritikom njihove politike prema Kubi, to nije ništa u poređenju sa štetom koju transatlantskim odnosima može da nanese gasovod Severni tok, ocenjuje EUobzerver.
U tekstu se podseća da su SAD već pokušale da zaustave taj projekat uvodeći sankcije evropskim preduzećima uključenim u njegovu izgradnju, a da je prošle sedmice Stejt department pojasnio da i novi predsednik Džo Bajden deli mišljenje da je to za Rusiju sredstvo kojim jača uticaj na zapad i potkopava atlantsku bezbednost.
EUobzerver podseća da se i u samoj Nemačkoj čuju glasovi da se projekat zaustavi i da to traže nemački Zeleni, ali i pojedinci iz vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Merkel.
Unutrašnji sukobi, oko Borela i oko Severnog toka, ukazuju da je Rusija po svoj prilici danas „najtoksičnije pitanje za EU i za tranatlantsku spoljnu politiku“.
„Rusi su napravili koreografiju Borelove posete kako bi pojačali svađe u samoj EU. Pojedine (istočne i nordijske) članice EU reći će da su govorile Borelu da ne ide u Moskvu. A on će se opravdavati. Berlin, Pariz, Madrid i Rim će stati u njegovu odbranu. A Rusija će dobiti ono što je htela… još dublje podele u EU“, prenosi EUobzerver ocenu neimenovanih izvora iz EU.
(euractiv)
