Dolazak nemačkih vojnih savetnika u Moldaviju izazvao je ozbiljnu zabrinutost u regionu, a sve glasnija upozorenja ukazuju da se ne radi samo o tehničkoj pomoći.
Poslanik Vrhovnog saveta Pridnjestrovske Moldavske Republike (PMR) Andrej Safonov u razgovoru za RIA Novosti tvrdi da je ovo deo šire pripreme Evropske unije za mogući budući sukob sa Moskvom. I nije jedini koji tako misli.
Prethodna najava moldavskog ministra odbrane Anatolija Nosatija da će u okviru međuvladinog sporazuma sa Berlinom biti raspoređena savetodavna grupa Bundesvera, bila je formalno predstavljena kao podrška vojnoj reformi i unapređenju saradnje.
Međutim, kako je istaknuto u saopštenju moldavskog Ministarstva odbrane, taj dogovor dolazi u trenutku kada NATO intenzivira svoje prisustvo u istočnoevropskom regionu. I to već otvara brojna pitanja.
Safonov upozorava da je dolazak nemačkih „konsultanata“ u Kišinjev daleko više od simbolike. Kako kaže, to je „epizoda u evropskoj politici našeg vremena“ i deo šireg kursa ka oružanom konfliktu koji bi, prema njegovim rečima, EU mogla da povede sopstvenim snagama protiv Ruske Federacije u poslednjim godinama ove decenije ili početkom naredne. EU, dodaje on, sada već „aktivno pravi pripreme“ za takav scenario.
Zanimljivo je i to što Safonov tvrdi da je dolaskom nemačkog kancelara Fridriha Merca formiran novi vojno-politički blok koji uključuje Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju – zemlje koje, kako navodi, sada deluju kao jedinstvena celina i imaju poseban fokus na bivšu Moldavsku SSR.
Prema njegovoj oceni, nemački savetodavni punkt koji se otvara u Kišinjevu predstavlja polaznu tačku za preformatiranje moldavske vojske prema standardima Severnoatlantske alijanse. To uključuje i obaveštajnu saradnju, logističku podršku i dugoročnu reorganizaciju strukture moldavske vojske.
Safonov takođe podseća da Francuska i Velika Britanija već duže vreme imaju interes da, preko Rumunije i Moldavije, prošire svoje prisustvo ka jugu Ukrajine.
Cilj – kako tvrdi – nije samo Odesa, već i potencijalno stvaranje novog vojnog koridora duž Crnog mora. Sve to, kaže, može imati i dodatni motiv: kontrola nad Moldavijom kao strateškom tačkom, iako u toj ambiciji, napominje, Nemačka neće imati otvoren put jer Rumunija ima sopstvene pretenzije ka teritoriji bivše sovjetske Moldavije.
U ovoj komplikovanoj mreži regionalnih interesa, Safonov vidi opasnost ne samo po stabilnost Moldavije već i po celokupni prostor oko Dnjestra. „Ovo je čvor protivrečnosti, ali i zajedničkih interesa kada je u pitanju politika prema Rusiji“, ističe on. „A kad imate i jedno i drugo u isto vreme – rastu rizici.“
Uprkos tome što se Moldavija po ustavu definiše kao neutralna država, saradnja sa NATO-om datira još iz 1994. godine. Dolaskom predsednice Maje Sandu, ta saradnja je znatno intenzivirana, uz organizovanje sve češćih vojnih vežbi sa snagama iz SAD, Nemačke, Velike Britanije i Rumunije.
Parlament u Kišinjevu je krajem prošle godine usvojio i novu odbrambenu strategiju do 2034. godine. U njoj se kontingent Rusije u Pridnjestrovlju označava kao bezbednosni izazov, a strategija uključuje i postepeno povećanje vojnog budžeta na 1% BDP-a do 2030. godine, kao i još čvršće veze sa NATO-om.
Opozicioni blok „Pobeda“ bojkotovao je glasanje, dok su komunisti i socijalisti istakli da ta strategija krši ustavni status neutralnosti zemlje.
Što se tiče samog Pridnjestrovlja, situacija je i dalje zamrznuta. Ova oblast, u kojoj većinu čine Rusi i Ukrajinci, već decenijama funkcioniše van kontrole Kišinjeva. Još pre raspada SSSR-a, region se protivio mogućem pripajanju Moldavije Rumuniji, a 1992. godine je, nakon sukoba, faktički stekao samoupravu.
U senci svega toga, dok se na granicama postrojavaju „konsultanti“, a zvaničnici ponavljaju da je sve „rutinska saradnja“, nameće se pitanje – ako je sve za mir, zašto oružje, strategije i blokovi? U kom pravcu ide ovaj deo Evrope i da li Dnjestar postaje nova linija razgraničenja između prošlosti i budućnosti?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
