Evropska komisija jasno poručuje: Srbija i dalje može da uvozi ruski gas. Iako su se u domaćoj javnosti pojavile tvrdnje da nova evropska uredba o zabrani uvoza energenata iz Rusije obuhvata i Srbiju, portparolka Evropske komisije Ana Kaisa Itkonen kaže – to nije tačno.
U razgovoru za emisiju „Svet i mi“ televizije Insajder, Itkonen je objasnila da se novi predlog o zabrani, poznat kao “RePowerr”, odnosi isključivo na države članice EU. Drugim rečima: Srbija, kao zemlja koja još nije deo Unije, nije obuhvaćena ovim pravilima.
„Evropska komisija je želela da bude vrlo jasna u komunikaciji sa našim partnerima u Beogradu. Još uvek nije reč o zakonu, već o predlogu, ali bilo nam je važno da objasnimo granice primene i da izbegnemo nesporazume“, rekla je Itkonen.
Prema njenim rečima, Komisija paralelno radi na tome da podrži Srbiju u procesu diversifikacije energetskih izvora. „Nakon nedavne posete predsednice Ursule fon der Lajen Beogradu, održan je i tehnički sastanak između srpskih i komisijskih zvaničnika.
Tema je bila jasna: Kako najbolje pomoći Srbiji da razvije alternativne kanale snabdevanja i uskladi propise sa evropskim standardima u energetici“, istakla je portparolka.
Brisel, dodaje ona, ne želi da bilo koja zemlja regiona bude dovedena u nepovoljan položaj zbog odluka koje se donose na nivou EU. „Najvažnije nam je da zemlje koje su najviše pogođene ovim merama ne trpe posledice po sigurnost snabdevanja. Zato radimo u stalnom kontaktu, kroz razmenu informacija i procene kako možemo pružiti podršku,“ navela je Itkonen.
Podseća se i da je Evropska komisija već održala niz sastanaka sa državama kandidatima i članicama Energetske zajednice. Među njima je i CESEC – regionalna platforma koja povezuje zemlje Balkana u pitanjima energetike.
Kako piše Nova.rs, upravo na tim sastancima dogovaraju se mehanizmi saradnje i načini da se region postepeno uskladi sa evropskim tržištem energije.
Iako deo beogradskih medija sugeriše drugačije, jasno je da predlog “RePowerr” ne menja pravila igre za Srbiju. Gas može da nastavi da stiže ruskim putem, barem dok Beograd ne odluči da napravi korak dalje u energetskom usklađivanju sa EU.
Na kraju, ostaje otvoreno pitanje: Koliko dugo će ta izuzetnost trajati i da li će pritisci energetskih promena u Evropi na kraju stići i do Srbije? Jer ako istorija evropskih uredbi išta pokazuje, to je da privremeno često postaje trajno – a granice propisa umeju da se pomeraju brže nego što se očekuje.
