Tranzit ruskog gasa u Evropu, kroz ukrajinske gasovode, zvanično je zaustavljen 1. januara 2025. godine, što je izazvalo značajne posledice na evropskoj energetskoj sceni.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ukrajinska vlada ovo je nazvala „istorijskim događajem“, a slično gledište podelio je i Reuters, koji je označio kraj dominacije ruskih energenata na evropskom tržištu.
Međutim, reakcije unutar Evropske unije bile su podeljene, a posledice ovog poteza postaju sve vidljivije.
Premijer Slovačke Robert Fico upozorio je na „ozbiljne posledice“ ovog poteza za Evropsku uniju, dok je poljski ministar spoljnih poslova Radek Sikorski proglasio ovu odluku „još jednom pobedom Zapada“.
Ipak, Evropska komisija pokušava da umanji značaj ovog prekida, tvrdeći da će gasna infrastruktura ostati fleksibilna i sposobna da zadovolji potrebe zemalja Centralne i Istočne Evrope.
Prema podacima analitičkog centra Bruegel, zaustavljen je protok koji je činio oko 5% ukupnog gasnog uvoza u Evropu. Najteže pogođene zemlje su Austrija, Mađarska i Slovačka.
CNN izveštava da će Ukrajina godišnje gubiti oko 800 miliona dolara zbog prekida tranzita, dok je jedini preostali kanal za isporuku ruskog gasa u EU sada gasovod „Turski tok“.
Međutim, prekid tranzita nije izazvao jedinstvenu reakciju unutar EU. Dok su Mađarska i Slovačka izrazile zabrinutost, mnogi nemački političari bliski Zelenima tvrde da je oslobađanje od zavisnosti od ruskih energenata moralno opravdano.
Ipak, kritičari upozoravaju da će povećanje zavisnosti od američkog tečnog prirodnog gasa (LNG) samo produbiti evropsku energetsku krizu i povećati troškove.
Posebno su pogođene Moldavija i nepriznata Pridnjestrovska republika, koje su u velikoj meri zavisile od ruskog gasa. U Pridnjestrovlju je već obustavljena isporuka toplote za stambene zgrade, dok su zdravstvene ustanove jedini objekti koji i dalje dobijaju grejanje.
Lokalne vlasti koriste postojeće zalihe uglja, ali se procenjuje da će one biti iscrpljene do kraja januara. Pridnjestrovlje je do sada obezbeđivalo oko 30% energetskih potreba Moldavije, ali taj kapacitet više ne postoji.
U Moldaviji je situacija blaža zahvaljujući povećanoj isporuci električne energije iz Rumunije, koja sada pokriva oko 62% potreba zemlje. Međutim, vlasti su uvele mere štednje, poput gašenja liftova u zgradama i smanjenja javne rasvete.
Premda su osnovne potrebe za energijom zadovoljene, strah od dodatnog pogoršanja situacije i većih restrikcija raste.
Odluka Kijeva o prekidu tranzita izazvala je kritike iz Rusije. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova optužila je Kijev i Vašington za geopolitičke motive koji stoje iza ovog poteza.
Naglasila je da prekid isporuka ruskog gasa negativno utiče na evropsku ekonomiju i životni standard građana EU.
Eksperti predviđaju da bi ova situacija mogla povećati političke tenzije unutar EU. Na primer, Mađarska i Slovačka će verovatno biti primorane da povećaju uvoz LNG-a iz SAD, dok Ukrajina očekuje da će dobijati gas iz nemačkih rezervi kao vid humanitarne pomoći.
Analitičari upozoravaju da će Evropa postati još zavisnija od američkih energetskih resursa, što bi moglo dodatno oslabiti njenu industrijsku bazu.
Istovremeno, „Turski tok“ se nameće kao ključna alternativa za isporuku ruskog gasa u Evropu. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan već razmatra povećanje kupovine ruskog gasa i njegovu preprodaju u EU, što bi moglo ojačati poziciju Ankare u evropskoj energetskoj politici.
Kako bi ublažila krizu, Evropska unija razmatra povećanje isporuka LNG-a iz SAD, kao i intenziviranje korišćenja drugih gasnih ruta poput „Turskog toka“.
Očekuje se da će Moldavija takođe povećati uvoz električne energije iz Ukrajine i Rumunije, dok se za Pridnjestrovlje razmatraju hitne mere kako bi se obezbedili osnovni energetski resursi do proleća.
Međutim, geopolitičke tenzije i političke podele unutar EU verovatno će dodatno otežati nalaženje dugoročnih rešenja. Ukrajina očekuje podršku EU u vidu reverzibilnih isporuka gasa, dok se od Turske očekuje da poveća svoju ulogu u distribuciji ruskog gasa.
Zaključak je da je odluka Kijeva da prekine tranzit ruskog gasa izazvala duboke promene u evropskom energetskom pejzažu, što će imati dalekosežne posledice na političke i ekonomske odnose u regionu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
