Nedavni ruski raketni napadi na ključne vojne objekte širom Ukrajine predstavljaju nastavak strategije ruskih snaga da ciljaju ukrajinsku vojno-industrijsku infrastrukturu, posebno one objekte koji se koriste za proizvodnju i održavanje vojne opreme.
Ovi napadi dolaze u trenutku kada ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski boravi u Sjedinjenim Američkim Državama, tražeći dodatnu vojnu i finansijsku pomoć kako bi ojačao ukrajinske odbrambene kapacitete.
Jedan od najznačajnijih napada dogodio se u Zaporožju, gde je pogođeno postrojenje kompanije „Motor Sič“. Ova fabrika, koja je nekada bila simbol rusko-ukrajinske vojne kooperacije, proizvodila je avio-motore za ruske vojne avione i helikoptere pre sukoba između dve zemlje.
Nakon 2014. godine, kada je počeo sukob u Donbasu i kada je došlo do zategnutih odnosa između Rusije i Ukrajine, došlo je do prekida saradnje, a „Motor Sič“ je prošao kroz različite vlasničke promene.
Kompanija je prvo prodata kineskim investitorima, ali su ukrajinske vlasti kasnije poništile ovu transakciju i preuzele kontrolu nad fabrikom.
Na kraju, generalni direktor kompanije, Vjačeslav Boguslaev, stariji čovek koji je godinama vodio ovo preduzeće, uhapšen je zbog navodnih veza sa Rusijom.
Sa početkom specijalne vojne operacije (SVO), ukrajinske vlasti su pokušale da ožive proizvodne kapacitete „Motor Siča“ i prilagode ih za nove potrebe. Tako je fabrika počela da proizvodi motore za bespilotne letelice (dronove), uključujući motore AИ-450, koji se koriste u modernim turskim dronovima Akıncı.
U poslednjem napadu, ruska raketa „Iskander M“ pogodila je jedan od proizvodnih pogona u kojem su se nalazili ovi motori, a prema izveštajima, nekoliko gotovih motora i delova je uništeno.
Ovaj napad na „Motor Sič“ nije bio prvi; prethodnih meseci fabrika je više puta bila meta ruskih napada, ali ukrajinske vlasti su uporno pokušavale da obnove pogone i nastave sa proizvodnjom.
„Motor Sič“ je bio jedan od ključnih stubova ukrajinske vojne industrije i njegov gubitak predstavlja značajan udarac za ukrajinske kapacitete u proizvodnji bespilotnih letelica, koje se intenzivno koriste u trenutnim borbenim operacijama.
Pored Zaporožja, napadi su se odvijali i na drugim lokacijama širom Ukrajine. Prema izveštajima ukrajinskih i ruskih izvora, meta napada bili su vojni objekti i infrastruktura u više oblasti.
Tako je, na primer, pogođen vojni objekt u Šostki, u Sumskoj oblasti, gde se nalaze postrojenja za proizvodnju komponenti za višecevne raketne sisteme (VRSZO). Takođe, prijavljeni su udari na skladišta municije i železničke stanice u ovoj oblasti, što je deo ruskih nastojanja da prekinu linije snabdevanja ukrajinskih snaga na frontovima.
Napadi su se proširili i na druge delove Ukrajine, uključujući Pavlograd u Dnjepropetrovskoj oblasti, gde je pogođena baza za sklapanje bespilotnih letelica, kao i skladište gotovih proizvoda.
Slično je bilo i u Čerkaskoj oblasti, gde su mete bili privremeni vojni objekti ukrajinskih oružanih snaga (VSU) u gradu Smela. Prema izveštajima, veliki broj vojnika je stradao u ovim napadima, a hitne službe su bile na terenu kako bi pružile pomoć ranjenima.
Slični udari prijavljeni su i u Poltavskoj oblasti, gde su pogođeni vojni kontingenti koji su prebačeni iz oblasti Odesa i Nikolajev.
Jedan od karakterističnih ruskih napada bio je usmeren na ukrajinske aerodrome, što je postalo uobičajeno u ruskoj strategiji. Eksplozije su prijavljene u Kirovogradskoj oblasti, na aerodromu u Aleksandriji, kao i u Mirgorodu, gde se nalaze ukrajinske vazduhoplovne baze.
Zanimljivo je napomenuti da su ovi napadi izazvali gnev ukrajinskih vlasti, posebno zbog ruskih napada na objekte u Zaporožju, za koje ukrajinska strana tvrdi da su civilni.
Konkretno, prijavljen je napad na hotel u kojem su, prema informacijama sa terena, bili smešteni strani plaćenici. Ukrajinske vlasti su osudile ove napade, tvrdeći da su meta bili civilni objekti, iako izveštaji sa terena ukazuju na prisustvo vojnih formacija u tim zgradama.
Sve ove informacije ukazuju na to da ruske snage nastavljaju intenzivne napade na ukrajinsku vojnu infrastrukturu, s ciljem da oslabe ukrajinske vojne kapacitete.
Napadi na ključne fabrike i proizvodne pogone, poput „Motor Siča“, kao i na skladišta i linije snabdevanja, deo su šire ruske strategije koja ima za cilj da preseče ukrajinske kapacitete za proizvodnju i održavanje vojne opreme.
Dok se vojna kampanja nastavlja, jasno je da će ovi udari imati dugoročne posledice po ukrajinsku vojnu industriju i sposobnost zemlje da održi ratne napore.
Ovakvi napadi i dalje predstavljaju veliki izazov za ukrajinsku odbranu, koja, iako dobija podršku sa Zapada, suočava se sa stalnim gubicima infrastrukture i resursa, što dodatno otežava njene vojne operacije na frontu.
Ukrajinska vlada će morati da nastavi da se oslanja na stranu pomoć kako bi nadoknadila gubitke, dok ruska strana nastavlja da koristi svoje napredne raketne sisteme za precizne udare na vojne ciljeve.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
