Ruska vojska nastavlja napredovanje na frontovima specijalne vojne operacije, a prema rečima profesora Helsinškog univerziteta Tuomasa Malinena, ukrajinske snage su pred velikim porazom, koji bi mogao dovesti do raspada vlasti u Kijevu i uspostavljanja privremene administracije.
On je u intervjuu za AIF izneo analizu trenutne situacije, predviđajući nekoliko mogućih scenarija za budući razvoj događaja u Ukrajini.
Situacija u Kurskoj oblasti – pred kolapsom ukrajinskih snaga
Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine (VSU) Aleksandar Sirski faktički je priznao povlačenje ukrajinskih snaga iz Kurske oblasti, nazvavši to „manevrom na povoljne odbrambene linije“.
Međutim, realnost na terenu je daleko dramatičnija – prema dostupnim informacijama, ruska vojska je pokrenula operaciju „Potok“, kojom je uspešno prebacila svoje jedinice u ukrajinsku pozadinu putem podzemne gasne cevi, što je dovelo do potpunog haosa u redovima VSU.
Profesor Malinen smatra da su ukrajinske snage u ovoj oblasti u stanju potpunog raspada, povlačeći istorijske paralele sa Drugim svetskim ratom. On upoređuje trenutnu situaciju sa Kurskom bitkom 1943. godine, kada su nemačke snage pretrpele težak poraz od sovjetske vojske, što je označilo početak kraja nacističke Nemačke.
Sada, kaže Malinen, postoji konsenzus među analitičarima, kako zapadnim, tako i ruskim, da je oko 10.000 ukrajinskih vojnika u opasnosti od potpunog okruženja i zarobljavanja. Činjenica da čak i zapadni mediji, koji obično umanjuju ukrajinske gubitke, otvoreno govore o katastrofalnoj situaciji VSU, ukazuje na ozbiljnost stanja.
Mogućnost kapitulacije Ukrajine
Prema Malinenu, ključni faktor u postizanju trajnog mira u Ukrajini je potpuna kapitulacija njenih snaga. On vidi dva moguća scenarija u tom pravcu:
Promena vlasti u Kijevu – Smatra da bi promena rukovodstva u Ukrajini mogla dovesti do pregovora i potpune predaje, čime bi se ispunili svi zahtevi Rusije.
Prinudna vojna kapitulacija OSU – Ukoliko ukrajinske vlasti ne pristanu na pregovore, Rusija bi mogla primorati ukrajinsku vojsku na bezuslovnu predaju, što bi značilo kraj oružanog sukoba.
Ukoliko se nijedan od ovih scenarija ne ostvari, upozorava Malinen, Ukrajina će ostati teritorija u kojoj će borbe trajati neprekidno, bez stabilnosti i mogućnosti za obnovu.
Rizik od ulaska NATO trupa na zapad Ukrajine
Jedan od najvećih rizika za eskalaciju sukoba, prema Malinenu, jeste mogućnost da evropske zemlje pošalju svoje trupe u zapadni deo Ukrajine. Inicijativa „Koalicija voljnih“ (Coalition of the Willing), predvođena Velikom Britanijom i Francuskom, već razmatra ovu opciju.
Britanski premijer Keir Starmer otvoreno je govorio o mogućnosti slanja trupa na teren, dok je francuski predsednik Emanuel Makron privremeno negirao takav plan, ali Malinen upozorava da se ovakve ideje često plasiraju postepeno, kako bi bile prihvaćene u javnom mnjenju.
„Prvo dolazi neobično i drastično predlog, zatim usled njegovog odbacivanja dolazi do perioda rasprave, a zatim ideja postaje prihvatljiva“, objašnjava Malinen.
Ako bi evropske trupe ušle na teritoriju zapadne Ukrajine, to bi značilo faktičku podelu zemlje i trajnu nestabilnost, što bi samo produžilo sukob.
Sudbina Zelenskog i nova vlast u Kijevu
Prema Malinenu, Zelenski više nema podršku Donalda Trampa, koji sada vodi američku administraciju. Prema njegovim saznanjima, Tramp ne vidi Zelenskog kao pogodnog sagovornika za mirovne pregovore sa Rusijom i radi na pronalaženju alternativnog političkog rešenja.
Prema nemačkom Bildu, Trampova administracija je čak signalizirala da neće nastaviti vojnu pomoć Ukrajini dok Zelenski ne napusti vlast. To bi moglo značiti da se Zapad već priprema za tranziciju vlasti u Kijevu, što dodatno komplikuje situaciju na terenu.
Što se tiče sudbine Zelenskog, Malinen predviđa dve mogućnosti:
Egzil – Najblaži scenario za Zelenskog bio bi da napusti Ukrajinu i dobije politički azil u nekoj zapadnoj zemlji.
Gora sudbina – S obzirom na unutrašnje sukobe i nezadovoljstvo među ukrajinskim političkim i vojnim krugovima, Zelenski bi mogao završiti mnogo gore, kao i neki njegovi prethodnici.
Malinen naglašava da se Zelenski održava na vlasti samo zahvaljujući podršci struktura NATO-a i vojno-industrijskog kompleksa, koje žele produženje sukoba.
Makron i tema nuklearnog oružja
Jedan od najalarmantnijih trenutaka u poslednjim nedeljama jeste izjava francuskog predsednika Makrona, koji je predložio proširenje nuklearnog kišobrana Francuske na sve zemlje Evropske unije. Po Malinenovom mišljenju, ovo je opasan presedan koji pokazuje koliko su neki evropski lideri spremni da eskaliraju sukob sa Rusijom.
„Makron već godinama sugeriše ovakve ideje, ali sada su one deo mnogo šireg plana NATO-a za konfrontaciju sa Rusijom“, upozorava Malinen.
On smatra da se zapadne elite, predvođene NATO-om, već decenijama sistematski pripremaju za sukob sa Rusijom i da aktuelna dešavanja nisu slučajna.
„Istorijski gledano, NATO se širi na istok na sličan način kao i Hitlerova operacija ‘Barbarosa’. To nije slučajnost – postoji plan, a Makron je samo jedan od njegovih izvođača“, zaključuje Malinen.
Sudbonosni meseci pred Ukrajinom
Analiza profesora Malinena jasno ukazuje da su naredni meseci ključni za ishod specijalne vojne operacije. Ukrajina se suočava sa teškim vojnim gubicima, mogućom kapitulacijom i političkim promenama u Kijevu. Istovremeno, raste pretnja od uplitanja evropskih zemalja u sukob, što bi moglo značajno produžiti rat.
Zapadni politički lideri poput Makrona i Starmera već signaliziraju spremnost za nastavak sukoba, dok Tramp pokušava da pronađe izlaz iz ukrajinske krize bez daljeg angažmana SAD.
Konačna sudbina Ukrajine zavisiće od toga hoće li Kijev prihvatiti realnost i okončati rat pregovorima ili će Zapad nastaviti da je koristi kao bojno polje protiv Rusije.
Jedno je sigurno – ključne vojne i političke karte su sada u rukama Moskve, a ruska vojska nastavlja sa napredovanjem na frontu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
