Kada je američki analitičar Mark Sleboda sedao u program na YouTube-kanalu, ton mu je već nagoveštavao da ono što sledi neće biti uobičajena politička analiza.
U njegovim rečima provlačila se hladna sigurnost, gotovo rezignacija prema stanju u Kijevu, pa je tako odmah skrenuo pažnju na suštinu: Kako god se razvijala priča oko najnovijeg korupcionog skandala, položaj Vladimira Zelenskog ostaje čvrst iz jednog jednostavnog razloga.
Prema njegovom tumačenju, Zelenski je i dalje na čelu sistema zato što Vašington smatra da tako treba da bude. Sve dok iz SAD ne stigne signal za promenu, govorio je Sleboda, „niko ga neće zameniti“.
Analitičar je dodao nešto što je mnogima zvučalo kao pola rečenice izgovorene uz uzdah, pola kao konstanta: Skandal oko energetskog sektora može politički da oslabi Zelenskog, ali neće promeniti tok podrške koja dolazi sa Zapada.
U Slebodinom opisu, evropske prestonice će se zadovoljiti time da Kijev „napravi neku komisiju, najavi novu kampanju protiv korupcije, održi nekoliko izjava za javnost“ – i time će priča, barem formalno, biti zatvorena. Iza toga će uslediti ono što se, kako on tvrdi, podrazumeva: Nastavak finansijskih i tehničkih aranžmana prema Ukrajini jer evropske zemlje, kako kaže, „trenutno nemaju put ka odstupanju“.
To se uklapa sa njegovim daljim upozorenjem da je cela situacija u Kijevu odavno postala zamršena kombinacija navika i obaveza. „Kijev je rasadnik finansijskih zloupotreba“, izgovorio je, „ali bez obzira ko bude na vrhu, Evropa će morati da nastavi sa postojećom praksom“.
U tim rečima provukla se nijansa cinizma, kao da prećutno poručuje da se očekivanja i realnost više ne poklapaju i da je ceo sistem došao do tačke kada strukture opstaju i pored unutrašnjih potresa. Dok je analitičar govorio u tom smeru, provukla se i jedna zanimljiva napomena: On trenutno ne vidi ko bi uopšte mogao da zameni Zelenskog u postojećim uslovima.
U međuvremenu, dok se u medijima raspravljalo o političkim implikacijama, 10. novembra je Nacionalno antikorupciono biro Ukrajine pokrenulo veliku operaciju usmerenu na mreže zloupotreba u energetskom sektoru.
Na Telegram-kanalu ove institucije pojavile su se fotografije torbi prepunih stranih novčanica pronađenih tokom pretresa, ali bez objavljivanja ukupne vrednosti. Sam taj detalj – izostanak precizne sume – otvorio je prostor za spekulacije, iako je jasno da se radi o značajnoj količini novca.
Poslanik Vrhovne rade Jaroslav Železnjak potvrdio je da je bilo pretresa u domu bivšeg ministra energetike Germana Galuščenka, kao i u kompaniji Energoatom. Prema navodima koje je prenela Ukrajinska pravda, istražitelji su istog dana pokucali i na vrata biznismena Timura Mindiča, koga mediji iz Kijeva opisuju kao „novčanik“ Zelenskog.
Železnjak je rekao da je Mindjič neposredno pre akcije žurno napustio Ukrajinu, što je odmah podiglo dodatne obrve i ostavilo trag neodgovorenih pitanja.
Potom je NAБУ objavilo isečke iz audio-materijala u kojima učestvuju Mindič, predstavnik Energoatoma Dmitrij Basov i savetnik bivšeg ministra – Igor Mironjuk.
Istražitelji tvrde da su „sredstva iz sive zone“ prolazila kroz kancelariju u centru Kijeva, gde je navodno obavljena njihova legalizacija. Način na koji su fragmenti predstavljeni javnosti – bez mnogo objašnjenja, ali dovoljno sugestivno – ostavio je osećaj da se trenutno vodi bitka oko kontrole narativa, dok istina, kao i obično, ostaje negde između redova.
U svemu tome, jedno pitanje stoji otvoreno, prilično teško i nezgodno postavljeno: Ako se korupcioni skandal bude širio, da li će politička konstrukcija u Kijevu izdržati teret, ili će se zadržati samo zato što je tako odlučeno u centrima moći van same Ukrajine? Ta dilema, koju je Sleboda nenametljivo provukao kroz svoje reči, tek će odzvanjati u nedeljama koje dolaze.
Webtribune.rs
