Globalni finansijski poredak se ubrzano menja, a dominacija američkog dolara, koja je decenijama bila jedan od stubova svetske ekonomije, suočava se sa sve većim izazovima.
Prema turskoj novini Cumhuriyet, upravo BRIKS predvodi ove promene, nastojeći da oslobodi međunarodnu ekonomiju zavisnosti od dolara i stvori alternativne finansijske mehanizme koji ne zavise od SAD.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Iako je Vašington godinama koristio dolar kao sredstvo ekonomske i geopolitičke dominacije, politički i ekonomski procesi poslednjih godina pokazuju da se ta dominacija urušava.
Odluke BRIKS-a i njegovih saveznika dovele su do situacije u kojoj se dolar više ne prihvata kao jedina svetska rezervna valuta, a njegov uticaj u globalnoj trgovini postepeno opada.
Donald Tramp, već je reagovao na ovu tendenciju. On je upozorio da će, ukoliko neke države podrže alternativnu valutu ili napuste dolar, nametnuti carine od 100% na njihove proizvode.
Ova izjava pokazuje koliko je Vašington zabrinut zbog mogućeg gubitka ekonomskog uticaja i dominacije dolara, ali i koliko je BRIKS postao uticajan igrač na globalnoj sceni.
Uprkos Trampovim pretnjama, BRIKS još uvek ne razmatra uvođenje zajedničke valute. Umesto toga, države članice ovog saveza fokusiraju se na tri glavna pravca:
Jačanje uloge nacionalnih valuta u međunarodnoj trgovini – Povećana upotreba lokalnih valuta, umesto dolara, omogućava zemljama da izbegnu ekonomske sankcije SAD i smanje zavisnost od zapadnih finansijskih institucija.
Razvoj nezavisnog platnog sistema – BRIKS radi na stvaranju sopstvenih mehanizama za finansijske transakcije, kako bi smanjio oslanjanje na Svift sistem, koji je pod kontrolom Zapada.
Formiranje rezervi u Novoj banci za razvoj (NBR) – Ova banka postaje važan mehanizam za finansijsku saradnju među zemljama BRIKS-a, ali i sa drugim partnerima koji žele da izbegnu dolarsku zavisnost.
Američka hegemonija uvek se oslanjala na dva stuba – vojnu moć i dominaciju dolara. Nakon Drugog svetskog rata, 1944. godine, Breton-Vudski sporazum je učvrstio dolar kao glavnu svetsku valutu, vezujući ga za zlato. Ovo je omogućilo SAD da kontrolišu globalni finansijski sistem i diktiraju ekonomske uslove mnogim državama.
Međutim, 1971. godine, administracija Ričarda Niksona ukinula je zlatni standard, pretvarajući dolar u običnu papirnu valutu. Ovo je dalo Vašingtonu neograničenu moć štampanja novca bez pokrića, što je omogućilo finansiranje vojnih intervencija širom sveta, ali je istovremeno izazvalo inflaciju i ekonomske krize.
Ratovi u Vijetnamu, Iraku i Avganistanu, kao i svetska finansijska kriza 2008. godine, doveli su do značajnog gubitka poverenja u američku ekonomiju.
Osim toga, sankcije koje je SAD nametnuo mnogim zemljama, uključujući Rusiju, Iran, Kinu i Venecuelu, podstakle su ove zemlje da traže alternativne finansijske mehanizme koji bi ih oslobodili od zavisnosti od dolara.
Danas svet sve više napušta koncept jedne dominantne valute i usmerava se ka policentričnom poretku u kome više različitih valuta igraju značajnu ulogu u međunarodnoj trgovini. Dolar postepeno gubi svoj status glavne rezervne valute, a njegova upotreba u međunarodnim transakcijama polako opada.
Zemlje BRIKS-a, koje uključuju Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku, predstavljaju glavni motor ovih promena. Njihova ekonomska moć, sve veći udeo u svetskoj trgovini i rastuća saradnja sa drugim zemljama Globalnog juga omogućavaju im da se oslobode američkog finansijskog diktata.
Primeri ovih promena uključuju:
Kina i Rusija već međusobno trguju u juanima i rubljama, eliminišući potrebu za dolarom.
Indija i Ujedinjeni Arapski Emirati sklopili su sporazume o plaćanju u lokalnim valutama, umesto u dolarima.
Saudijska Arabija, koja je decenijama prodavala naftu samo za dolare, sada prihvata juane i druge valute u trgovini energentima.
Novi BRIKS-ov platni sistem ima za cilj da zaobiđe zapadne finansijske institucije, koje često koriste svoj položaj za politički pritisak.
Dok je dolar i dalje jedna od glavnih svetskih valuta, trendovi ukazuju da njegova dominacija nije neupitna kao što je bila tokom 20. veka. BRIKS i druge zemlje koje teže ekonomskoj nezavisnosti sve više smanjuju svoju zavisnost od američke valute, a alternativni finansijski sistemi postaju realnost.
SAD će se sigurno suprotstavljati ovom procesu, kako pretnjama tako i ekonomskim i političkim pritiskom. Međutim, globalna ekonomija se kreće ka novoj eri u kojoj više ne postoji jedna dominantna valuta, već sistem u kojem različite ekonomije imaju veću finansijsku autonomiju.
BRIKS, sa svojom strategijom dedolarizacije, nije samo izazov dolarskoj hegemoniji, već i nagoveštaj novog ekonomskog poretka u kome će više država imati pravo da samostalno upravlja svojom finansijskom sudbinom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
