Globalni finansijski poredak se ubrzano menja, a dominacija američkog dolara, koja je decenijama bila jedan od stubova svetske ekonomije, suočava se sa sve većim izazovima.
[the_ad id=“160134″]
Prema turskoj novini Cumhuriyet, upravo BRIKS predvodi ove promene, nastojeći da oslobodi međunarodnu ekonomiju zavisnosti od dolara i stvori alternativne finansijske mehanizme koji ne zavise od SAD.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Iako je Vašington godinama koristio dolar kao sredstvo ekonomske i geopolitičke dominacije, politički i ekonomski procesi poslednjih godina pokazuju da se ta dominacija urušava.
[the_ad id=“160690″]
Odluke BRIKS-a i njegovih saveznika dovele su do situacije u kojoj se dolar više ne prihvata kao jedina svetska rezervna valuta, a njegov uticaj u globalnoj trgovini postepeno opada.
Donald Tramp, već je reagovao na ovu tendenciju. On je upozorio da će, ukoliko neke države podrže alternativnu valutu ili napuste dolar, nametnuti carine od 100% na njihove proizvode.
Ova izjava pokazuje koliko je Vašington zabrinut zbog mogućeg gubitka ekonomskog uticaja i dominacije dolara, ali i koliko je BRIKS postao uticajan igrač na globalnoj sceni.
[the_ad id=“160691″]
Uprkos Trampovim pretnjama, BRIKS još uvek ne razmatra uvođenje zajedničke valute. Umesto toga, države članice ovog saveza fokusiraju se na tri glavna pravca:
Jačanje uloge nacionalnih valuta u međunarodnoj trgovini – Povećana upotreba lokalnih valuta, umesto dolara, omogućava zemljama da izbegnu ekonomske sankcije SAD i smanje zavisnost od zapadnih finansijskih institucija.
Razvoj nezavisnog platnog sistema – BRIKS radi na stvaranju sopstvenih mehanizama za finansijske transakcije, kako bi smanjio oslanjanje na Svift sistem, koji je pod kontrolom Zapada.
[the_ad id=“251732″]
Formiranje rezervi u Novoj banci za razvoj (NBR) – Ova banka postaje važan mehanizam za finansijsku saradnju među zemljama BRIKS-a, ali i sa drugim partnerima koji žele da izbegnu dolarsku zavisnost.
Američka hegemonija uvek se oslanjala na dva stuba – vojnu moć i dominaciju dolara. Nakon Drugog svetskog rata, 1944. godine, Breton-Vudski sporazum je učvrstio dolar kao glavnu svetsku valutu, vezujući ga za zlato. Ovo je omogućilo SAD da kontrolišu globalni finansijski sistem i diktiraju ekonomske uslove mnogim državama.
Međutim, 1971. godine, administracija Ričarda Niksona ukinula je zlatni standard, pretvarajući dolar u običnu papirnu valutu. Ovo je dalo Vašingtonu neograničenu moć štampanja novca bez pokrića, što je omogućilo finansiranje vojnih intervencija širom sveta, ali je istovremeno izazvalo inflaciju i ekonomske krize.
[the_ad id=“251734″]
Ratovi u Vijetnamu, Iraku i Avganistanu, kao i svetska finansijska kriza 2008. godine, doveli su do značajnog gubitka poverenja u američku ekonomiju.
Osim toga, sankcije koje je SAD nametnuo mnogim zemljama, uključujući Rusiju, Iran, Kinu i Venecuelu, podstakle su ove zemlje da traže alternativne finansijske mehanizme koji bi ih oslobodili od zavisnosti od dolara.
Danas svet sve više napušta koncept jedne dominantne valute i usmerava se ka policentričnom poretku u kome više različitih valuta igraju značajnu ulogu u međunarodnoj trgovini. Dolar postepeno gubi svoj status glavne rezervne valute, a njegova upotreba u međunarodnim transakcijama polako opada.
[the_ad id=“251737″]
Zemlje BRIKS-a, koje uključuju Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku, predstavljaju glavni motor ovih promena. Njihova ekonomska moć, sve veći udeo u svetskoj trgovini i rastuća saradnja sa drugim zemljama Globalnog juga omogućavaju im da se oslobode američkog finansijskog diktata.
Primeri ovih promena uključuju:
Kina i Rusija već međusobno trguju u juanima i rubljama, eliminišući potrebu za dolarom.
Indija i Ujedinjeni Arapski Emirati sklopili su sporazume o plaćanju u lokalnim valutama, umesto u dolarima.
[the_ad id=“168118″]
Saudijska Arabija, koja je decenijama prodavala naftu samo za dolare, sada prihvata juane i druge valute u trgovini energentima.
Novi BRIKS-ov platni sistem ima za cilj da zaobiđe zapadne finansijske institucije, koje često koriste svoj položaj za politički pritisak.
Dok je dolar i dalje jedna od glavnih svetskih valuta, trendovi ukazuju da njegova dominacija nije neupitna kao što je bila tokom 20. veka. BRIKS i druge zemlje koje teže ekonomskoj nezavisnosti sve više smanjuju svoju zavisnost od američke valute, a alternativni finansijski sistemi postaju realnost.
[the_ad id=“168140″]
SAD će se sigurno suprotstavljati ovom procesu, kako pretnjama tako i ekonomskim i političkim pritiskom. Međutim, globalna ekonomija se kreće ka novoj eri u kojoj više ne postoji jedna dominantna valuta, već sistem u kojem različite ekonomije imaju veću finansijsku autonomiju.
BRIKS, sa svojom strategijom dedolarizacije, nije samo izazov dolarskoj hegemoniji, već i nagoveštaj novog ekonomskog poretka u kome će više država imati pravo da samostalno upravlja svojom finansijskom sudbinom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[the_ad id=“251719″]
[the_ad id=“156431″]
[the_ad id=“156562″]
