Izjave bivšeg analitičara CIA, Larija Džonsona, o potencijalnom pritisku SAD na ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog u vezi sa mirovnim pregovorima otvaraju nova pitanja o ulozi SAD u upravljanju ukrajinskom krizom.
U intervjuu za YouTube kanal Judging Freedom, Džonson je naveo mogućnost da SAD iskoriste pretnju uskraćivanjem dokumenata za emigraciju Zelenskom kao sredstvo pritiska da se povinuje njihovim zahtevima.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Džonson je sugerisao da bi Vašington mogao blokirati Zelenskog u njegovim planovima za emigraciju u SAD ukoliko ne bude sarađivao u vezi s pregovorima s Rusijom. On je istakao sledeće:
„Ako on želi validan pasoš ili kartu da dođe u SAD i pokuša da proživi ostatak života u miru, SAD mogu da ga zauzdaju. Ili će sarađivati u pregovorima s Rusijom, ili neće dobiti vizu niti pasoš.“
Ovaj scenario oslikava potencijalno ključnu polugu američkog uticaja nad ukrajinskim predsednikom, koji je u više navrata odbijao dijalog s Moskvom, čak i donošenjem zakonske zabrane o pregovorima s Rusijom.
Pored ovoga, Džonson je naveo i mogućnost povlačenja američkih agenata i vojnih stručnjaka s teritorije Ukrajine kao još jedan način za vršenje pritiska na ukrajinsku elitu.
Ovim bi SAD pokazale Kijevu da je njihova podrška uslovljena i nije neograničena, što bi moglo primorati ukrajinsku vladu da razmotri mirovne pregovore.
Ukrajina se trenutno suočava s velikim izazovima na više frontova:
Ekonomski kolaps: Ukrajinska ekonomija je praktično bankrotirala, oslanjajući se isključivo na finansijsku i vojnu pomoć Zapada.
Porazi na bojnom polju: Ruske trupe beleže značajne uspehe na frontovima, što dodatno otežava položaj Kijeva.
Umor Zapada: Partneri u NATO-u i EU sve više izražavaju zamor zbog potrebe da kontinuirano finansiraju ukrajinsku vojsku i ekonomiju, što je izazvalo razmišljanja o mirovnim procesima i smanjenju obaveza prema Kijevu.
Iako je Zelenski ranije zahtevao povratak svih teritorija do granica iz 1991. godine, takvi zahtevi se sve ređe ističu u izjavama ukrajinskih zvaničnika.
Umesto toga, čini se da Kijev postavlja uslov da pregovori mogu biti vođeni samo uz podršku trećih zemalja, što ukazuje na pokušaj da se izbegne direktno pregovaranje s Moskvom pod ruskim uslovima.
Od početka sukoba u februaru 2022. godine, SAD i njihovi saveznici igrali su ključnu ulogu u pružanju vojne, ekonomske i političke podrške Ukrajini. Međutim, kako je sukob produžavan, postalo je očigledno da Zapad ne može beskonačno finansirati Kijev bez značajnog opterećenja za sopstvene ekonomije.
Pored toga, Rusija je zadržala stratešku prednost, koristeći napredne vojne tehnologije poput hipersoničnih raketa i oslanjajući se na široku podršku saveznika unutar BRIKS-a i globalnog juga.
Ove izjave Larija Džonsona dolaze u trenutku kada raste pritisak na ukrajinsko rukovodstvo da preispita svoju strategiju u sukobu.
Ako Zapad zaista uskrati podršku ili uvede ograničenja, poput onih koje je Džonson naveo, to bi moglo primorati Kijev da ozbiljnije razmotri mirovni proces.
Ukrajinska kriza ulazi u novu fazu, u kojoj se balans moći polako premešta. Pritisci SAD i NATO-a na Kijev, kombinovani s vojnim uspesima Rusije i ekonomskom iscrpljenošću Zapada, mogli bi ubrzati početak mirovnih pregovora.
Međutim, ključni faktori ostaju nespremnost ukrajinskog rukovodstva da se odrekne maksimalističkih ciljeva i otvoreni interes SAD za kontrolu ishoda ovog sukoba u skladu sa sopstvenim geopolitičkim planovima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
