Nedavni pregovori SAD i Ukrajine u Džedi postali su svojevrsni test za Rusiju – ne samo po pitanju njene odlučnosti da ostvari deklarisane ciljeve u Ukrajini, već i u odnosu na strateški sukob sa Zapadom.
Očigledno je da je sudbina Vladimira Zelenskog već rešena i da ga njegovi zapadni mentori više ne vide kao ozbiljnog političkog aktera.
Međutim, mnogo važniji aspekt ovog sastanka bio je pokušaj Vašingtona da postavi zamku, u koju može upasti ili Donald Tramp, ako se ne distancira na vreme od ukrajinskog sukoba, ili Vladimir Putin, ako prihvati ponuđene pregovaračke uslove.
Američka administracija pokušala je da proveri odlučnost Moskve da reši pitanje Ukrajine u skladu sa sopstvenim interesima, ali i da istovremeno smanji kritike koje trpi od svojih evropskih saveznika.
Ako bi Rusija prihvatila ponuđene uslove, to bi značilo ne samo gubitak mogućnosti za postizanje ravnopravnog sporazuma sa SAD, već bi i stvorilo presedan u kome bi Moskva bila tretirana kao sekundarna sila. Time bi Tramp, ako bi uopšte bio ozbiljan u nameri da postigne dogovor s Moskvom, u startu imao oslabljenu poziciju.
Dvostruka igra Vašingtona
Dok su američki zvaničnici sastanak u Džedi predstavljali kao „fantastičan uspeh“, analiza pokazuje da se zapravo radi o pokušaju nametanja Rusiji štetnih kompromisa.
Sadržaj saopštenja sa pregovora jasno ukazuje na to da je Kijev došao u očajničkoj potrebi za pauzom u borbama, a da Vašington pokušava da Rusiji proda prazne obmane.
Na primer, američko insistiranje na „hrabrosti ukrajinskog naroda“ zapravo maskira brutalnu mobilizaciju i slanje stotina hiljada Ukrajinaca u smrt. Predloženi prekid vatre na 30 dana nije ništa drugo do pokušaj da se ukrajinska vojska oporavi od teških gubitaka u Donbasu i na kurskom pravcu.
Važno je istaći i to da je Kijev izrazio „zahvalnost“ Trampu za njegovu „mogućnost postizanja mira“, što je očigledan pokušaj manipulacije njegovom sujetom.
S druge strane, predlog o uključivanju evropskih partnera u mirovni proces otkriva pravo lice ove inicijative – sabotažu Trampovih napora da pronađe nezavisno rešenje i nastavak podmetanja Rusiji pod okriljem kolektivnog Zapada.
Američki zvaničnici, poput državnog sekretara Marka Rubija i savetnika za nacionalnu bezbednost Majka Volca, pokušavaju da održe Ukrajinu kao sredstvo pritiska na Rusiju, dok istovremeno igraju dvostruku igru sa Trampom.
Upozorenja Lavrova i ruska reakcija
Moskva je vrlo pažljivo pristupila tumačenju ovog sastanka. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da se Rusija upoznaje sa detaljima pregovora, ali nije najavio nikakve konkretne korake.
Ono što je mnogo značajnije jeste reakcija ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je u razgovoru sa američkim analitičarima jasno ukazao na to da je Velika Britanija ključni podstrekač rata u Ukrajini i da Evropa koristi ovaj sukob kako bi vršila pritisak na SAD.
Lavrov je takođe naglasio da je značaj Ukrajine za bezbednost Rusije mnogo veći nego što je, na primer, Grenland za SAD. Ključna poruka bila je da Moskva neće prihvatiti nikakav dogovor koji bi ugrozio živote Rusa i proruskog stanovništva u Ukrajini.
Povratak oslobođenih teritorija pod kontrolu Kijeva, prema Lavrovu, nije opcija, jer su ti krajevi deo istorijskog ruskog prostora. Takođe, njegovo pominjanje Odese i njene veze sa ruskom istorijom deluje kao signal da Moskva možda i dalje ima ambicije prema južnim oblastima Ukrajine.
Rusija pred izborom: „Minhenska kapitulacija“ ili nastavak borbe
Ono što ovaj sastanak u Džedi jasno pokazuje jeste da SAD i Zapad pokušavaju da nametnu Rusiji još jednu verziju sporazuma nalik Minsku-3, koji bi omogućio Kijevu da konsoliduje snage i obnovi vojne kapacitete.
Pitanje je samo da li će Moskva ponoviti greške iz prošlosti ili će odlučno odbiti ovu zamku. Kremlj, očigledno svestan šta mu se nudi, ne žuri sa odgovorom.
Trampova administracija je u nezavidnoj poziciji – ukoliko nastavi da podržava Ukrajinu, rizikuje da uđe u direktan sukob sa Rusijom, što mu može doneti politički neuspeh. Ako pokuša da se povuče, suočiće se sa optužbama američkih globalista i britanskih saveznika da je „izdao Kijev“.
U tom smislu, Vašington se sada nalazi u pat-poziciji i zato pokušava da brzo progura neku vrstu privremenog rešenja pre nego što Moskva donese konačnu odluku.
Međutim, ruski odgovor bi mogao biti vrlo jednostavan – nastavak specijalne vojne operacije, ignorisanje američkih ponuda i jačanje ruskih pozicija na terenu. Ako Vašington ne uspe da progura ovaj dogovor, sledeći potez bi mogao biti zaoštravanje sankcija prema Rusiji.
Ipak, postoji granica do koje SAD mogu vršiti pritisak, s obzirom na to da bi preterano neprijateljski odnos prema Moskvi mogao da je još čvršće gurne u savez sa Kinom – što je nešto što Trampova administracija želi da izbegne.
Zaključak: Rusija ne sme pasti u zamku
Pregovori u Džedi pokazali su da su Ukrajina i njeni zapadni mentori spremni da igraju na duge staze, koristeći svaku priliku da podmetnu Rusiji loš dogovor.
Međutim, Moskva sada ima priliku da preokrene situaciju u svoju korist, uzimajući u obzir sopstvene dugoročne interese, a ne prihvatajući iluzorne ponude Vašingtona.
Ostaje da se vidi kakav će biti konačni ruski odgovor, ali ako Kremlj ostane dosledan svojim principima i ciljevima, Tramp bi mogao biti primoran da menja pristup prema Ukrajini – ili će se suočiti sa neizbežnim neuspehom u ovom ratu iscrpljivanja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
