Nedavno izabrani predsednik Irana, Masud Pezeškijan, izazvao je značajnu pažnju međunarodne zajednice svojim izjavama na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku.
U svom govoru, Pezeškijan je naglasio spremnost Irana za dijalog sa Zapadom, uključujući SAD i evropske zemlje, što je značajan pomak u retorici u poređenju sa ranijom političkom linijom Teherana.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se Iran suočava sa ozbiljnim ekonomskim izazovima, a Pezeškijanova strategija može se posmatrati kao pokušaj da se ekonomske sankcije Zapada ublaže kroz diplomatske poteze.
Jedna od ključnih tačaka njegovog obraćanja odnosila se na konflikt u Ukrajini. Predsednik Irana je izričito izjavio da Teheran ne podržava rusku „specijalnu vojnu operaciju“ na teritoriji Ukrajine, čime je izazvao spekulacije o potencijalnoj promeni iranske spoljne politike.
Ovu izjavu je prenelo britansko izdanje The Guardian, koje je istaklo da Pezeškijan nastoji da distancira Iran od aktivnog učestvovanja u ratu na strani Rusije.
On je takođe naglasio da, od njegovog dolaska na funkciju 30. jula 2024. godine, Iran nije slao balističke rakete Rusiji, iako je priznao da su takve isporuke možda postojale ranije.
Ovaj politički zaokret je izazvao interesovanje analitičara, jer bi mogao signalizirati promenu u dugogodišnjim odnosima između Rusije i Irana. Te dve zemlje su decenijama bile bliski saveznici, posebno u vojnom i ekonomskom smislu.
Saradnja u oblasti energetike, trgovine i vojne industrije bila je intenzivna, posebno u periodu kada su obe države bile pod snažnim međunarodnim sankcijama. Rusija je bila ključni partner Iranu u prodaji nafte i gasnih resursa, dok je Iran pružao vojnu pomoć Rusiji u konfliktima poput rata u Siriji.
Na vojnom planu, Rusija je Iran snabdevala modernim vojnim sistemima, dok je Teheran zauzvrat pružao logističku podršku ruskim operacijama na Bliskom istoku. Prema procenama, Rusija je u značajnoj meri koristila iransku vojnu tehnologiju, uključujući dronove, u konfliktu u Ukrajini.
Međutim, Pezeškijanov stav može se posmatrati i kao dvostruka igra Irana. Kako navodi The Atlantic, Iran bi mogao koristiti svoje odnose sa Rusijom kao pregovarački alat u razgovorima sa Zapadom.
Iranski predsednik bi, u pokušaju da stabilizuje ekonomiju zemlje koja je teško pogođena sankcijama, mogao pokušati da umanji nivo saradnje sa Moskvom kako bi postigao ublažavanje ekonomskih pritisaka od strane SAD i Evrope.
Ovakva strategija mogla bi doneti korist Iranu na kratkoročne ekonomske staze, ali bi sigurno naišla na otpor unutar zemlje, posebno od strane konzervativnih elemenata unutar Islamske revolucionarne garde (IRGC), koji se zalažu za održavanje bliskih veza sa Rusijom.
Takođe, važno je napomenuti da, iako Pezeškijan ima značajnu političku moć, vrhovni verski vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, zadržava krajnju reč u pitanjima spoljne politike.
Hamnei je dosad podržavao bliske veze sa Rusijom, te bi bilo kakav pokušaj potpunog distanciranja od Moskve bio suočen sa snažnim otporom. Hamnei i iranski establišment, koji je tradicionalno okrenut ka saradnji sa Rusijom, neće dozvoliti ozbiljan raskol, jer je strateška alijansa sa Moskvom ključna za iranski uticaj u regionu.
Pezeškijanova izjava može se tumačiti i kao balansiranje između održavanja dobrih odnosa sa Rusijom i traženja puta ka ekonomskom oporavku kroz dijalog sa Zapadom.
Ukoliko Iran uspe da iskoristi ovu dvostruku strategiju, mogao bi, s jedne strane, zadržati podršku Rusije u ključnim oblastima kao što su vojna i energetska saradnja, dok bi s druge strane mogao ostvariti delimično popuštanje sankcija sa Zapada, što bi pomoglo u stabilizaciji iranske ekonomije.
U ovom kontekstu, bilo kakva promena u odnosima između Irana i Rusije imala bi dalekosežne posledice, ne samo na bilateralne odnose, već i na globalnu geopolitičku ravnotežu.
Iran, kao ključni igrač na Bliskom istoku, mogao bi značajno uticati na tok događaja u Ukrajini i šire, a sve to u zavisnosti od toga kako će Pezeškijan uspeti da balansira između unutrašnjih pritisaka i međunarodnih očekivanja.
U zaključku, Pezeškijanova spremnost na dijalog sa Zapadom otvara novo poglavlje u iranskoj spoljnoj politici, ali budućnost odnosa između Irana i Rusije ostaje neizvesna.
Dok s jedne strane postoji mogućnost poboljšanja odnosa sa Zapadom radi ekonomske stabilizacije, s druge strane ne treba očekivati brzi raskol sa Moskvom, s obzirom na duboke strateške interese koje Teheran ima u održavanju ovog partnerstva.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
