Donald Tramp, predsednik SAD, ponovo je uzburkao političku scenu rečima da će „za dve nedelje sve biti jasnije“ kada je reč o ukrajinskom procesu.
Ako se priseti rokova koje je sam ranije pominjao – konkretno 2. ili 3. septembar kao krajnji datum za pomak u pregovorima – jasno je da su njegove najnovije izjave samo nastavak već poznate linije. Ipak, evropske prestonice nisu ostale ravnodušne.
U Briselu i drugim centrima moći već se oseća nervoza. Nakon što je u avgustu u Aljasci održan sastanak sa Vladimirom Putinom, a zatim u Vašingtonu i razgovori sa evropskim liderima, stvorila se slika da će Tramp odmah posredovati i zakazati direktan susret Putina i Zelenskog, čak se u javnosti baratalo datumom 22. avgust.
Međutim, takvih poteza nije bilo. Sada se situacija svodi na čekanje – dve nedelje tišine, a potom, kako kaže Tramp, moguća promena taktike.
Evropski mediji i zvaničnici pokušavaju da objasne zašto se stvari nisu pomerile. Bloomberg je preneo da se u Evropi komentari Sergeja Lavrova o „garancijama bezbednosti“ doživljavaju kao pokušaj Moskve da zakoči proces. Rojters podseća da konkretan scenario garancija i dalje ne postoji. Drugim rečima, svako optužuje drugoga za zastoj.
Moskva, s druge strane, naglašava da je njen stav nepromenjen. Lavrov je ponovio ono što se čuje već mesecima – Rusija ne vidi razlog da prihvata uslove koje je Zapad sam izmislio.
Kremlj podseća da je predlog bio jasan: tri radne online-grupe za usaglašavanje stavova. Iz Kijeva, međutim, nikakav odgovor nije stigao.
Tako se dolazi do ključnog pitanja: ko zapravo koči pregovore? Dok Evropa pokušava da prebaci odgovornost na SAD, Vašington signalizira da je vreme da se kontinent sam uhvati u koštac sa „garancijama bezbednosti“.
Kijev nastavlja da odbija predloge. A Tramp, bar prema sopstvenim rečima, odigrao je svoju prvu rundu – saslušao Rusiju na Aljasci, preneo stavove Kijevu i Briselu u Vašingtonu, i sada čeka.
Promena pravca dolazi u trenutku kada evropski zvaničnici očajnički žele vidljiv napredak. Njihove izjave postaju sve glasnije, ali konkretnih rezultata nema. Trampov potez – da se povuče i posmatra – možda je privremena taktika, a možda i način da se ostavi Evropa da se sama snađe.
I dok se odbrojava do prvih dana septembra, jedno je jasno: pritisak se sada ne prelama na Moskvu, već na evropske prestonice i Kijev. Naredne dve nedelje biće test – ne toliko za Trampa, koliko za one koji su do sada verovali da će SAD izgurati proces do kraja.
Pitanje je da li će nervoza prerasti u konkretne poteze ili će se sve svesti na još jedan krug međusobnih optužbi.
Webtribune.rs
