Kliknite ovde 🚀
Doktor Konstantin Krulev, kardiolog iz Sankt Peterburga, objavio je u svom blogu priču koja je istovremeno šokirala i otvorila ozbiljna pitanja o nevidljivim rizicima koji vrebaju čak i u svakodnevnim situacijama.
Na prvi pogled – običan studentski izlazak. Na kraju – hitna pomoć, reanimacija i dijagnoza koju ima samo jedan od dvesta ljudi.
Sve je počelo potpuno bezazleno. Grupa studenata provela je dan napolju, a zatim se uputila kod jednog od njih kući na večeru. Među njima – devojka koja nikada ranije nije pila alkohol.
Te večeri, kako bi ispratila društvo, odlučila je da i ona popije čašicu – samo jednu. Niko nije primetio ništa čudno. Sve je izgledalo kao običan studentski trenutak opuštanja.
Ali onda je nestala iz vidokruga. Kada su je pronašli, ležala je licem okrenuta ka krevetu, potpuno bez svesti. Nisu je mogli probuditi. Panika. Pozvana je hitna pomoć.
Tek nakon dolaska lekara i duge borbe za njeno buđenje, stvari su počele da se razjašnjavaju. Krulev je pred sobom imao dve ključne dileme: kako je moguće da je osoba pala u komu posle toliko male količine alkohola i, još važnije, zašto niko drugi iz grupe nije ni blizu osetio slične simptome?
Odgovor je stigao u laboratoriji. Ime tog skrivenog uzroka – alkoholdehidrogenaza. To je enzim koji igra glavnu ulogu u razgradnji alkohola u organizmu. Kod većine ljudi u Rusiji i Belorusiji, nivo tog enzima je normalan.
Međutim, otprilike 0,5% populacije – otprilike jedan od dvesta – ima ozbiljan deficit ovog enzima. Ova devojka, izgleda, bila je upravo među njima.
Zbog nedostatka alkoholdehidrogenaze, njeno telo praktično nije imalo mehanizam da se izbori sa alkoholom, pa je i minimalna količina dovela do drastične reakcije. Sve se razvilo munjevito – od čašice do kome. Prema rečima kardiologa, njen slučaj je ozbiljan, ali nije jedinstven.
Krulev naglašava da upravo ovaj enzim objašnjava i zašto su neki ljudi mnogo skloniji neželjenim efektima alkohola, dok drugi, uz iste količine, deluju gotovo netaknuto. A još interesantnije – povezan je i s verovatnoćom razvoja zavisnosti.
„Odrediti sopstveni nivo alkoholdehidrogenaze moguće je samo putem laboratorijskih analiza“, objašnjava doktor Krulev i poziva sve koji imaju sumnje ili neobične reakcije na alkohol da ne ignorišu te signale.
Ova priča možda deluje kao redak slučaj, ali zapravo otkriva koliko je organizam svakog pojedinca specifičan – i koliko jedno piće, koje za većinu ne znači ništa, nekome može ugroziti život. A takve nevidljive razlike, često se otkriju tek kada bude kasno.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
