Milo Đukanović je, nakon mesec dana tokom kojih se ponašao kao neko ko je pod vlastitim imenom i politikom bio potučen na izborima, pokazao staro lice na koje smo navikli.
To je lice čoveka koji pokušava da, podgrevanjem nacionalnih strasti, što duže ostane u političkom sedlu, bez obzira na to što mu ustavni kapacitet tako nešto ne dopušta.
Ovako Goran Danilović, predsednik stranke Ujedinjena Crna Gora i nekadašnji ministar unutrašnjih poslova te zemlje gleda na to što je predsednik CG Milo Đukanović odbio da potpiše i vratio Skupštini na ponovno odlučivanje niz predloga zakona usvojenih krajem decembra, uključujući i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodi veroispovesti. Kao razlog ovog poteza Đukanović je naveo otvoreno pitanje kvoruma na sednici na kojoj su ti zakoni usvojeni, kao i pravno pitanje mandata dva poslanika.
Đukanović pokušava da ostane u političkom sedlu
Prema mišljenju Gorana Danilovića, Đukanović svojim potezima politički nezrelo, pa i kukavički, podgreva nacionalne strasti kod onog dela ljudi koji su crnogorski ultranacionalisti.
„Iako nikome nije jasno šta ta radikalizovana struktura tačno podrazumeva, Đukanović pred njima pokušava da glumi nacionalnog vođu i da vuče poteze koji održavaju njega i njegovu partiju u političkom životu. Nije to uradio najsrećnije, niti na zakonit i ustavan način.
To što je vratio zakone Skupštini ne zbog eventualne neusklađenosti unutrašnjih normi nekog od njih, već navodno zbog toga što sednica navodno nije valjano održana, govori o njegovoj zloj nameri da pred božićne praznike ponovo uvede jedan politički i građanski haos. Međutim, čini mi se da će tako zapravo sebe politički delegitimizovati do kraja, jer ima dovoljno zrelih političkih snaga da mu to neće poći za rukom“, kaže Danilović.
Ne može Đukanović, dodaje naš sagovornik, te zakone osporiti, već samo sebi navući na vrat političku bedu.
„Ja se iskreno nadam da će to i uraditi u jednoj vrsti političkog bunila u kojem se nalazi, sa sve svojim lukavstvom koje je nedovoljno kada iza njega ne stoji državna sila, ogroman novac, zloupotreba državne moći i tako dalje.
Naime, da je želeo da bude originalan uradio bi to drugačije i svoj posao bi radio profesionalno. Ali ne, on je uzeo u svoje ruke palicu Ustavnog suda i čak otišao toliko daleko da Skupštini drži čas o tome da li je utvrdila kvorum na način na koji to poslovnik nalaže. To nije posao predsednika“, primećuje Danilović.
Ipak, smatra naš sagovornik, predsednik Crne Gore je svojim potezom učinio i jednu dobru stvar u nizu loših namera, a to je da je zapravo priznao kako je Skupština usvojila zakon.
„Predsednik Skupštini može vratiti samo usvojeni zakon, tako govori član 94 i on je to učinio sporeći način na koji je usvojen. Pa to je elementarno političko neznanje, ali on je suštinski želeo da se dodvori onima koje je podstakao u jednoj podmukloj političkoj priči da navodno brane ugroženo crnogorstvo, dok su on i njegova DPS ruinirali Crnu Goru do granica neprepoznatljivosti“, ocenjuje Danilović.
Zloupotrebe kao ključno Milovo oružje
Istoričar Čedomir Antić smatra da Milo Đukanović pokušava sebe da predstavi kao neku vrstu zaštitnika ne samo crnogorske nacije, već i države i demokratije. Naravno, dodaje on, predsednik Crne Gore se, kao i uvek, koristi zloupotrebama i rupama u zakonu.
„Naime, on tvrdi da nisu ratifikovani svi poslanički mandati i poziva se na ustanove koje odavno ne rade, koje je postavio njegov režim i koje nemaju legitimitet. Sada se postavlja pitanje da li će crnogorska vlada raditi na osnovu paradržave koju je stvorio Milo Đukanović devedesete, devedesetsedme, dvehiljadešeste i posebno 2011. godine, kada je i počeo taj veliki napad na prava pravoslavnih, prava srpskog naroda u Crnoj Gori i tako dalje, ili će taj sistem demontirati“, kaže Antić.
On podseća da ni Nemačku nije bilo moguće demokratizovati primenom pravnog sistema Adolfa Hitlera.
„Đukanović sada pokušava da dovede do političke, konstitucionalne krize i njegova ideja je da uputi vladu i Skupštinu na Ustavni sud u kome dvoje sudija odlazi u penziju po sili zakona i koji neće moći da odgovori. E sad, odgovor na sve to treba da bude ujedinjenje demokratske Crne Gore“, napominje Čedomir Antić.
Goran Danilović veruje da, bez obzira na Đukanovićeve pokušaje, ne postoji opasnost da se prebacivanjem na Ustavni sud unedogled prolongira usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodi veroispovesti.
„Čak i da se Ustavni sud ne izjasni, što ne bi bilo neočekivano s obzirom na stanje u kome se, na žalost celokupne Crne Gore, nalazi sudska vlast pa i Ustavni sud, Skupština će opet izglasati ove zakone. Oni stupaju na snagu i predsednik je dužan da ih potpiše nakon što ih Skupština ponovo izglasa.
Dakle, tu nema pogađanja, on je dužan da ih potpiše, a ukoliko bi se drznuo da to ne učini pokreće se postupak za njegovo razrešenje. Takođe, to što ih on eventualno ne bi potpisao ne bi značilo da oni nisu stupili na snagu, jer predsednik države ne može svojim nečinjenjem dovesti u pitanje ustavno-pravni poredak i zakonitost postupanja. Kada bi tako moglo on bi onda bio iznad zakona i iznad Ustava, a na svu sreću, nije“, kategoričan je Goran Danilović.
Predsednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić je, podsetimo, zakazao vanredno zasedanje parlamenta za 20. januar, a na dnevnom redu naći će se svi predlozi zakona usvojeni krajem decembra, a koje je predsednik Milo Đukanović vratio parlamentu.
Sandra Čerin (Sputnik)
