Ova informacija je sakrivana od javnosti još od rata u Vijetnamu.
Naša kultura navodi ljude da poveruju da je frizura stvar ličnog odabira, da je stvar mode ili pogodnosti i da je frizura čoveka prosto kozmetičko pitanje. U vijetnamskom ratu međutim, pojavila se potpuno drugačija slika koja je pažljivo zataškana i sakrivena od javnosti.
Početkom devedesetih, Seli (ime je promenjeno zbog privatnosti) je bila udata za licenciranog psihologa koji je radio u bolnici VA. Radio je sa ratnim veteranima sa PTSD-om (Post traumatski stres poremećaj).
Većina njih je služilo u Vijetnamu.
Seli je rekla: “Jasno se sećam večeri kada se moj muž vratio u naš stan na Krugu doktora noseći debelu zvaničnu fasciklu u rukama. Unutar nje je bilo na stotine slika izvesnih studija koje je vršila vlada. Sadržaj ga je šokirao.
[adsenseyu1]
Ono što je pročitao u dokumentima je potpuno promenilo njegov život. Od tog trenutka, moj konzervativni muž je puštao kosu i bradu i nikada ih više nije sekao. Štaviše, u bolnici su mu to dozvolili, a drugi veoma konzervativni članovi osoblja su pratili njegov primer.
Kada sam pročitala dokumente, shvatila sam zašto.
Izgleda da su specijalne snage tokom vijetnamskog rata slale agente da traže talentovane skaute u Američkim rezervatima Indijanaca, za jake mlade ljude sa neverovatnim, skoro natprirodnim sposobnostima praćenja. Ovi pažljivo odabrani ljudi su opširno dokumentovani kao stručnjaci za praćenje i preživljavanje.
Uz uobičajeno privlačenje i glatke fraze za upisivanje novih regruta, neki od indijanskih tragača su primljeni u službu. Kada su primljeni, nešto neverovatno se desilo. Kakve god talente i veštine da su posedovali u rezervatu misteriozno su nestale, pošto regruti nisu uspevali da se pokažu u akciji kako se od njih očekivalo.
Nakon ozbiljnih povreda i neuspeha usledila su skupa testiranja regruta od strane vlade i otkriveno je nešto neverovatno.
Kada su ih ispitivali zašto su podbacili, stariji regruti su dosledno odgovarali da zbog vojnih frizura više nisu mogli da ‘osete’ neprijatelja, nisu mogli da pristupe ‘šestom čulu’, niti su mogli da se oslone na svoju ‘intuiciju’, nisu mogli da ‘čitaju’ suptilne znake niti da pristupe suptilnim ekstračulnim informacijama.
[adsenseyu4]
Tako je testirajući institut regrutovao još indijanskih tragača, pustio ih da sačuvaju dugu kosu i testirao ih iz više oblasti. Tada su dva muškarca slali u paru koji su ostvarili iste rezultate na svim testovima. Jednog bi pustili da sačuva kosu, dok bi drugog ošišali na vojničku frizuru i tada bi ponovili testove.
Kako je vreme prolazilo, muškarac s dugom kosom je održavao visoke rezultate, a muškarac s kratkom kosom je padao na testovima na kojima je prethodno ostvarivao visoke rezultate.
Evo tipičnog testa:
Regrut spava u šumi. Naoružani ‘neprijatelj’ se približava regrutu koji spava. Dugokosi muškarac se probudi iz sna sa jakim osećajem opasnosti i pobegne pre nego što se neprijatelj približio iako nije čuo nikakve zvuke od strane približavajućeg neprijatelja.
U drugoj verziji testa, dugokosi muškarac na neki način oseća da će neprijatelj fizički da ga napadne. On prati svoje ‘šesto čulo’ i smiruje se, praveći se da spava, ali ubrzo zgrabi napadača i ‘ubije’ ga kada se napadač sagne u pokušaju da ga zadavi.
Ovaj isti čovek, nakon što je prošao ovakav i još neke druge testove, dobio je vojničku frizuru i stalno padao na ovim testovima, ali i drugim testovima koje je prethodno savladao.
Zato dokument predlaže da svi indijanski tragači budu izuzeti od vojničke frizure. U stvari, zahteva se da im kosa bude duga.
Komentar:
Telo sisara je evoluiralo tokom miliona godina. Veštine preživljavanja ljudi i životinja se ponekad čine prilično neverovatnim. Nauka konstantno dolazi do novih otkrića o neverovatnim sposobnostima čoveka i životinja da prežive. Svaki deo tela je visoko osetljiv na preživljavanje i održavanje celine tela. Telo ima razlog za postojanje svakog svog dela.
Kosa je produžetak nervnog sistema, dlake se mogu posmatrati kao produženi nervi ili kao vrsta visoko evoluiranih ‘antena’ koje prenose velike količine važnih informacija centralnom delu mozga, limbičkom sistemu i neokorteksu.
[adsenseyu1]
Ne samo da kosa pruža informacije mozgu, već takođe i emituje energiju, odnosno elektromagnetne talase koje zatim mozak emituje u okolinu.
Ovo se može videti na Kirlian fotografiji gde se osoba slika sa dugom kosom, a onda ponovo sa kratkom kosom.
Kada je kosa ošišana, primanje i slanje poruka u i iz okoline je prilično poremećeno. Rezultati su otupljujući.
Odsecanje kose je doprinoseći faktor nesvesnosti o poremećaju okoline u lokalnim ekosistemima. Taj faktor takođe doprinosi neosetljivosti u svim oblicima odnosa. Doprinosi i seksualnoj frustraciji.
Zaključak:
U potrazi za rešenjem za nevolje u našem svetu, možda je vreme da se razmotri da su mnogi od naših osnovnih nagoveštaja o realnosti zapravo greške. Može biti da je veliki deo rešenja da se pogledamo svako jutro u ogledalo.
Priča o Samsonu i Dalili u Bibliji sadrži u sebi mnoge šifrovane poruke za nas. Kada je Dalila odsekla Samsonovu kosu, nekada nepobedivi Samson je konačno pobeđen.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
