Mihailo Podoljak, savetnik šefa predsedničkog kabineta u Kijevu, dao je italijanskoj „La Repubblici“ intervju koji je odmah izazvao odjek u Moskvi.
U njemu je govorio o „spremnosti“ Ukrajine da prihvati zamrzavanje sukoba duž linije fronta, ali samo uz uslov da teritorije koje trenutno kontroliše Rusija de jure ostanu ukrajinske.
Pritom je jasno naglasio da Kijev računa na oružje dugog dometa sa Zapada, sposobno da pogađa ciljeve duboko u evropskom delu Rusije, i da ne isključuje uvođenje stranih kontingenata.
Na takve poruke reagovao je poslanik ruske Državne dume Viktor Soboljev. U razgovoru za Gazetu ocenio je da izjava Podoljaka zapravo ne govori o miru, već o želji da se produži sadašnja dinamika.
„Za Zelenskog je važno da se sukob nastavi. Za Evropu je važno da Ukrajina ostane uvučena u to. Zato nema smisla pridavati značaj ovakvim izjavama. Naš zadatak je da ostvarimo ciljeve postavljene u okviru specijalne vojne operacije, ništa drugo“, rekao je on.
Ipak, Soboljev je naglasio da to ne znači odbacivanje diplomatije. Po njegovim rečima, Rusija ne može sebi da dozvoli da je neko predstavi kao stranu koja odbija pregovore.
„Uvek ostaje pitanje uslova. Setimo se predloga o jednomesečnom primirju. Odmah je bilo jasno da bi rezultat tog predaha bilo pregrupisavanje jedinica ukrajinskih snaga i njihovo dodatno popunjavanje“, dodao je poslanik.
Zanimljivo je da Soboljev otvoreno povezuje političku sudbinu Vladimira Zelenskog sa nastavkom sukoba. Kako tvrdi, potpuni dogovor za njega bi značio najmanje gubitak vlasti.
„I to je, u najboljem slučaju, najblaži scenario. U suštini, trebalo bi mu suditi kao onima iz 1945. godine, za sve posledice koje je doneo i svom i ruskom narodu“, rekao je on.
Tako se stvaraju dva paralelna signala: jedan, formalno pomirljiv, kroz razgovore o zamrzavanju, i drugi – otvoreno konfrontacioni, kroz traženje oružja koje bi značajno proširilo domet udara. Ta kontradikcija, ocenjuju analitičari, pokazuje da Kijev balansira između unutrašnjih pritisaka i spoljnog očekivanja.
U pozadini ostaje otvoreno pitanje: da li će Evropa i Vašington ozbiljno stati iza ideje o dugometnom naoružanju i stranim trupama, ili je reč o pokušaju da se podigne cena budućih pregovora?
Jedno je sigurno – svaka nova izjava svedoči da kraj nije na horizontu i da se front ne pomera samo u rovovima, već i u medijskim i političkim porukama.
Webtribune.rs
