Klimatske promene naročito će uticati na poljoprivedu, a najveći udar pretrpeće žitarice poput kukuruza i pšenice, ali i pasulj, koji spada u vrlo osetljivu kulturu.
Klima u Srbiji za pola veka biće kao na severu Afrike: temperature će ići i do uzavrelih 50 stepeni, a kiše i snega biće upola manje nego danas.
Ovako se ukratko mogu opisati ogromne klimatske promene koje će se čitav vek odvijati na Balkanu, uključujući i Srbiju kao njihovo žarište.
[adsenseyu1]
Klimatske promene naročito će uticati na poljoprivedu, a najveći udar pretrpeće žitarice poput kukuruza i pšenice, ali i pasulj, koji spada u vrlo osetljivu kulturu.
Više temperature, s druge strane, pogodovaće nekim drugim vrstama, pa bi u Srbiji mogla da procveta proizvodnja citrusa – limuna i pomorandži, ali i banana i maslina.
Srbiju do kraja veka čeka kontinuiran porast temperature. Od 2050. godine prognozira se da će se količina padavina prepoloviti u odnosu na današnje. Šanse za pojavu poplava i oluja biće znatno veće. Ono što se dešavalo jednom u 30 godina, dešavaće se jednom u pet godina. Verovatno je, međutim, i da će dolaziti do dugih perioda suše – kaže docent dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta.
On je na nedavno održanoj tribini u SANU otvoreno predstavio nimalo optimistički klimatski scenario. Ma koliko državne meteorološke službe poricale da se klima vrtoglavo menja, Đurđević ističe da ceo region uveliko plaća danak globalnom zagrevanju.
Srbija već sada poprima odlike mediteranske klime. Dobili smo četvrti letnji mesec koji u klimi 20. veka nije ni postojao – dodaje on. Stalni porast temperature, sve duži i jači toplotni talasi, kao i periodi suše, najviše će se odraziti na poljoprivrednu proizvodnju.
– Poljoprivredna proizvodnja će trpeti značajne pritiske. Istraživanja pokazuju da u slučaju da se ne razvije ozbiljan sistem navodnjavanja prosečni godišnji gubici u drugoj polovini veka mogu biti i par desetina procenata. Šume će takođe biti ozbiljno ugrožene u slučaju ovakvog scenarija jer će budući klimatski uslovi biti značajno različiti od onih koji su potrebni da bismo održali strukturu šuma kakvu imamo – poručuje on.
Rizici bi, ipak, mogli biti smanjeni kada bi se postigao globalni dogovor o redukciji emisija gasova staklene bašte, što se može postići pre svega smanjenjem upotrebe fosilnih goriva. Međutim, klima je u mnogim zemljama i dalje na začelju državno bitnih pitanja, pod uslovom da je tamo uopšte i svrstana.
Srbija je inače na 73. mestu na listi 192 države potpisnice Konvencije o borbi protiv klimatskih promena, kaže ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković. Najbolje se kotira Slovenija, koja je na 20. mestu, a poslednja je Crna Gora na 84. mestu. Makedonija je plasirana na 64, a Hrvatska na 46. mestu.
