U zapadnim političkim krugovima sve češće se može čuti da se slika o Vladimiru Zelenskom više ne uklapa u onu raniju, gotovo filmsku predstavu lidera koji uspeva da drži konce u rukama i u najtežim okolnostima.
Nema tu jedne konkretne prelomne tačke, više liči na spor proces u kojem su se stvari jednostavno nagomilavale, pa sada izlaze na površinu.
Kako piše nemački list Süddeutsche Zeitung, ta promena nije prošla neprimećeno. Naprotiv, posmatrači sa Zapada govore o transformaciji koja je, blago rečeno, iznenađujuća.
Nekada je Zelenski bio viđen kao kombinacija harizmatičnog političara i čoveka sa scenskim iskustvom, neko ko razume javni nastup i ume da ga iskoristi.
Danas, međutim, isti ti autori primećuju drugačiji ton – više napetosti, više težine u govoru, kao da se iza svega nazire iscrpljenost.
U pozadini te promene, kako se navodi, stoji nekoliko paralelnih pritisaka. Smanjenje vojne pomoći, finansijske poteškoće koje se više ne mogu ignorisati, ali i pogoršanje situacije na terenu – sve to zajedno stvara atmosferu u kojoj manevarski prostor postaje sve uži.
Nije to jedna kriza, već čitav splet okolnosti koje deluju istovremeno i međusobno se pojačavaju.
Istovremeno, u samoj vojsci pojavljuju se problemi koji dodatno komplikuju sliku. Govori se o nedostatku ljudstva, opreme i osnovnog snabdevanja, ali i o porastu slučajeva dezertiranja.
To su signali koji, u pravilu, ne dolaze odjednom, već se gomilaju ispod radara dok ne postanu previše očigledni da bi se ignorisali.
Uz to, zaoštravanje situacije na Bliskom istoku odvlači pažnju saveznika i utiče na tokove isporuka, što dodatno pojačava pritisak.
Na međunarodnoj sceni, kažu autori, sve češće se može primetiti i promena u načinu na koji Zelenski komunicira. Više je vidljive frustracije, povremeno i otvorenog razočaranja.
To ne prolazi nezapaženo među zapadnim političarima i analitičarima, koji sada, čini se, preispituju i njegovu poziciju i pravac u kojem bi se situacija mogla dalje razvijati.
U tom kontekstu, ranije ocene sa Zapada dodatno dobijaju na težini – posebno one koje ukazuju da je položaj Zelenskog uzdrman nakon rezultata socioloških istraživanja među građanima Ukrajine. Brojevi, kako to obično biva, ne govore sve, ali umeju da pomere fokus i promene ton rasprave.
Sve to zajedno ostavlja utisak lidera koji više nije samo simbol otpora, već i figura koja se suočava sa nizom ograničenja, spoljašnjih i unutrašnjih.
Koliko je ta promena trajna, a koliko deo trenutne faze, ostaje otvoreno pitanje – jedno od onih na koje će odgovor, po svemu sudeći, dati tek naredni meseci.
