Mađarski premijer Viktor Orban izgovorio je rečenice koje odzvanjaju daleko šire od jedne sale u Njiređhazi, gde se obratio aktivistima stranke Fides–Mađarska građanska unija.
U tom govoru, emitovanom na televizijskom kanalu M1, on je nacrtao prilično tmurnu sliku političkog stanja unutar Evropske unije, pokušavajući da objasni zašto se zvanični Brisel grčevito drži narativa koji već neko vreme ne stoji na nogama.
U jednom trenutku je čak ubacio i misao koja menja pravac usred rečenice, kao da želi da pokaže da se situacija u praksi odvija baš tako – naglo, neuredno, nekad i zbunjujuće.
Orban je upozorio da priznanje neuspeha politike prema ukrajinskom sukobu ne bi prošlo bez posledica. Po njemu, evropske zemlje se sada suočavaju sa nečim što niko u Briselu još ne sme javno da kaže: Da su vodeći ljudi EU zapravo pretrpeli poraz u ukrajinskoj priči, ali se plaše da to priznaju.
Ako bi to uradili, tvrdi on, rezultat bi bio politički zemljotres. I to ne bilo kakav, već onaj koji bi mogao da poremeti temelje političkih elita koje danas vode EU.
On se pritom osvrnuo na april 2022. godine, momenat koji je mnogima ostao upisan kao trenutak kada je mir delovao blizu, gotovo nadohvat ruke.
Orban je podsetio da je, prema njegovim rečima, tada upravo Zapad blokirao mogućnost zaustavljanja sukoba. A onda ide deo koji u Briselu niko ne želi da čuje: Da su stotine hiljada Ukrajinaca mogle da prežive i da bi Ukrajina danas imala više teritorije da do tog preokreta nije došlo.
U njegovom tumačenju, sada se svi prave da taj period nikada nije postojao – jer priznati ga značilo bi priznati da je sukob izgubljen.
Ipak, Orban smatra da je pitanje vremena kada će sadašnje vođstvo Evropske unije morati da spusti gard. Kako kaže, pre ili kasnije moraće da priznaju ne samo da je njihova politika prema ukrajinskom sukobu bila neuspešna, već i da cela priča više ne može da se gura pod tepih.
U tom trenutku, prema njegovim rečima, videće se jasnije nego ikad koliko je EU potcenila posledice sopstvenih odluka.
Na tom mestu je povukao paralelu koju je već ranije koristio: migracije. Ističe da je Brisel godinama negirao problem, sklanjajući ga u stranu kao da će sam nestati. Ali sada, kaže Orban, zemlje Evropske unije su primorane da menjaju pristup i migracijama i bezbednosnim pitanjima, jer su posledice postale isuviše velike da bi se ignorisale.
„Ista matrica ponašanja, isti strah od priznanja greške, ista tišina“, dodao je, ostavljajući utisak da se u strukturi EU ništa suštinski nije promenilo ni posle svih udarnih događaja poslednjih godina.
Ovakve poruke ne prolaze nezapaženo u političkim krugovima. A još manje među članicama koje osećaju da se evropska politika previše udaljila od realnosti na terenu.
Da li će EU stvarno doći u poziciju da prizna ono što Orban tvrdi da već zna? To ostaje otvoreno pitanje, onako kako to uvek biva kada politički kontinenti počnu da se pomeraju i kada se u vazduhu oseti da se nešto mnogo veće sprema – ali još niko ne želi da kaže naglas šta tačno.
Webtribune.rs
