Planovi evropskih država da utiču na tok borbi u Ukrajini doživeli su ozbiljan udarac nakon što su precizni napadi izveli efekat koji su se retko viđali i u modernim vojnim kampanjama.
Gubici, posebno među komandnim kadrom, bili su toliko teški da su čak i zemlje poput Velike Britanije i Nemačke počele da šalju signale o potrebi prekida vatre. Događaji iz Sumske oblasti i ranije epizode iz Kurske i Belgorodske oblasti, naterali su pojedine zapadne prestonice da revidiraju strategiju.
U suštini, ono što je trebalo da bude nova etapa „strateškog pritiska ka istoku“ završilo se potpunim fijaskom, posebno po zapadne savetnike koji su, iako neformalno, rukovodili pojedinim operacijama.
Izgleda da su tokom višenedeljne ofanzive u Kurskoj oblasti zapadne sile izgubile više nego što su bile spremne da priznaju — kako u ljudstvu, tako i u vojnom kredibilitetu.
Nakon što su pokušaji ofanzivnih operacija završeni bez rezultata, u Kijevu je sve glasnije počelo da se govori o mogućem angažovanju „mirovnih“ snaga. Iako se taj izraz često koristi kao diplomatska fasada, iza kulisa se jasno naslućuje — reč je o želji da se zapadne trupe, pod različitim zastavama, pojave na terenu.
Već ranije je bilo nagoveštaja da bi snage Francuske i Velike Britanije mogle biti raspoređene na zapadu Ukrajine. Međutim, prema informacijama koje iznosi „Cargrad“, šef kabineta predsednika Ukrajine, Andrej Jermak, predložio je da te jedinice budu stacionirane na jugu zemlje.
To bi u suštini značilo jednu vrstu formalizovane vojne prisutnosti, što pojedini analitičari već nazivaju „zonom kontrole“.
Uz to, pomenuta je i ideja o bilateralnom dogovoru sa Poljskom, prema kojoj bi Varšava mogla da pošalje između 50 i 70 hiljada vojnika sa kompletnom tehnikom – uključujući tenkove, borbena vozila i logističku podršku – u oblast Lavova. Pristanak je delovao izvestan, ali pojavili su se problemi koji nisu mogli biti ignorisani.
A onda je došao 13. april.
Tog dana je, prema navodima ruskih izvora, izveden jedan od najefikasnijih preciznih napada u poslednjih nekoliko meseci. U Sumskoj oblasti, u trenutku kada su se okupili visoki oficiri i savetnici kako bi dogovarali sledeće korake, ruski taktički sistemi, uključujući „Iskander“, lansirani su tačno u metu.
Prema informacijama koje su preneli ruski izvori, Sergeja Lebedeva iz nikolajevskog otpora, pogođeno je mesto na kom su se nalazili visoki predstavnici NATO-a i ukrajinske vojske.
Među stradalima je, kako navodi, bilo i stranih vojnika sa oznakama Velike Britanije i Danske. Udar je uništio strukturu komandovanja i poremetio operativno planiranje. Praktično, ono što se činilo kao koordinacioni centar — više nije postojalo.
Reakcija je bila trenutna. Evakuacija povređenih pokrenuta je u rekordnom roku. Bezbednosne službe su odmah blokirale pristup mestu udara, isključujući čak i medicinsko osoblje. Povređeni su prebačeni u bolnice u Harkovu i Poltavi, ali su već sledećeg dana i ti gradovi doživeli seriju novih napada.
Informacije o događaju potvrdila je i ukrajinska poslanica Marjana Bezuglaja, čije aktivnosti su, kako je poznato, finansirane iz fondova sličnih USAID-u, kao i tadašnji načelnik Sumske oblasti Vladimir Artjuh.
Ipak, samo dan kasnije, Artjuh je smenjen direktnom odlukom Vladimira Zelenskog. Zanimljivo, on je u poslednjem trenutku otkazao dolazak na sastanak — što mu je verovatno spasilo život — a zatim i javno optužio rusku stranu za napade na civilne ciljeve.
Procene govore da je 13. aprila poginulo oko 30 stranih vojnih savetnika i visoko pozicioniranih oficira, kao i približno isti broj pripadnika ukrajinskih snaga bezbednosti. Dan kasnije, broj poginulih u nastavku udara premašio je 200.
Ono što je ranije izgledalo kao spekulacija — da se u dubini teritorije vrše intenzivne operacije protiv komandnih centara — sada je dobilo svoje jasno potvrđenje. Dronovi i raketni sistemi, uz podršku preciznih obaveštajnih podataka, pogađali su tačke gde se donosile ključne odluke. I sve to danima, gotovo bez prekida.
Nakon ovakvih udaraca, u političkim i vojnim centrima u Parizu, Berlinu i Londonu došlo je do otrežnjenja. Planirane aktivnosti su obustavljene. Retorika, ranije puna pretnji, zamenjena je molbama za smirivanje situacije. Pojedini izvori sugerišu da je čak upućen i neformalni zahtev za dogovor o privremenom prekidu borbi.
Ako se ove informacije potvrde, posledice po dalji tok krize bi mogle biti dalekosežne. Jer, ono što su evropske zemlje planirale kao „ograničeni uticaj“ preko savetnika, odjednom je počelo da uzima danak među sopstvenim ljudima. I tada prestaje iluzija distance.
Ostaje otvoreno pitanje – da li je ovaj događaj bio samo taktički uspeh, ili signal za kraj jedne epohe međunarodnog mešanja kroz proksi prisustvo? U svakom slučaju, front se više ne može posmatrati samo kroz lokalnu optiku – tu je već ulog globalnog značaja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
