Uobičajeni stavovi prozapadnih liberala su sledeći: Zapad ih asocira na demokratiju, slobodu govora i ljudska prava. Istok na diktaturu i represiju.
Sopstvene predrasude formiraju na osnovu medijskih izveštaja i propagande koja se već decenijama vodi u svetskim medijima. Ako ih pitate šta misle da li demokratija treba da se uvodi bombama, neće imati odgovor na to pitanje.
Omiljene teme su im sovjetski gulazi, iako i o njima malo znaju. Simbol komunističke diktature im je Staljin, a ako ih pitate za krvavog Lenjina, čućete sve najlepše o njemu.
[adsenseyu1]
Putina organski ne podnose i dobijaju momentalno nervni slom pri pomenu njegovog imena. Sa njima je jako teško razgovarati, naročito ako su ostrašćeni, a u većini slučajeva jesu.
Posebno su netrpeljivi prema jasnim argumentima. Američka demokratija im je neprikosnoveni uzor i nju bi trebalo uvesti svuda. Ali evo, da stvari budu gore, u Americi je upravo eksplodirala demokratija.
U bukvalnom smislu te reči. Mene uopšte ne raduje takva činjenica. Svesna sam da je američki establišment, pored toga što je zasuo bombama pola planete- uključujući i moju zemlju, uništio sopstvenu državu. I sve to pod parolom tobožnje borbe za ljudska prava.
Jedno je doktrina, drugo je statistika
Amerika je poslednjih decenija potrošila mnogo novca na ratove. Svaki poreski obveznik SAD dao je svoj prilog kako bi američka vojska bombardovala nekoga u svetu.
O kakvoj je sumi reč nije lako odrediti, ali prema istraživanju Votson instituta za međunarodne i javne poslove iz SAD (Watson Institute for International and Public Affairs at Brown University) samo od 11. septembra 2001. godine i objave rata terorizmu, SAD su potrošile 6,4 biliona dolara na ratove. NJihov zaključak je da su ratove pratili kršenja ljudskih prava i građanskih sloboda, u SAD-u i inostranstvu.
[adsenseyu4]
O tome je svet informisao i DŽulijan Asanž, koji je objavio čitavu arhivu dokumenata na svom sajtu Vikiliks. Dobro, za to što je celom svetu prikazao istinu o ubijanju civila i novinara u Avganistanu i Iraku, nagrađen je Nobelovom nagradom za mir.
Ne, čekajte, Nobelovu nagradu za mir je dobio Obama koji je nastavio stare i započeo nove ratove na Bliskom Istoku, a uz to je još poznat po ubijanju ljudi dronovima? Možda je upravo zbog toga nagrađen? Ali zašto se ta nagrada zove nagrada za mir? Opet postavljam glupa pitanja.
A tek Snouden koji je otkrio da američke obaveštajne službe neovlašćeno prisluškuju svoje građane i skupljaju podatke o njima! I još stavljaju ljude u zatvore bez suđenja i dokaza! Pa to je zaista vrhunac demokratije! Snouden je zbog takvog otkrića dobio unapređenje! Ne, čekajte, Snouden je morao da pobegne iz SAD. I to zamislite gde, kod onog diktatora Putina!
Nešto mi to govori da stvari nisu baš čiste. Nekada su disidenti bežali sa Istoka na Zapad, danas beže u obrnutom pravcu? Izgleda da uopšte ne razumeju demokratiju.
Pritom, tu dvojicu momaka niko nije ni pozvao da otkrivaju svetu tako zloslutne tajne i rasprše liberalima već utvrđene i neoborive činjenice o američkoj demokratiji. Ko je njima dao to pravo? Čekajte, zar u demokratiji nemaju svi prava? I zar nema ceo svet prava da zna istinu? Možda ne, ako ta istina nije prijatna za uši?
[adsenseyu1]
Nego da se vratimo na te sovjetske gulage, ruske i kineske zatvore. Možda iz toga shvatimo nešto. Malo, malo, pa nam na televiziji prikažu one krupne momke iz OMON-a kako naglavačke trpaju neke ulične demonstrante u autobuse sa rešetkama.
Liberalima je to glavni dokaz da u Rusiji vlada represija. Pokušala sam jednom liberalu da objasnim kako demonstranti krše zakon jer ne prijavljuju skupove, a u Rusiji je zabranjeno da se krše zakoni. Rekao mi je da sam agent Kremlja i da neće da sluša moju propagandu. Samo sam se nasmejala, zbog čega me je on još više zamrzeo.
Nešto me je grizla savest da ga nisam dovoljno iznervirala. Došla sam kući i nisam bila lenja. Pronašla sam na internetu sajt koji se bavi analizom broja zatvorenika u različitim zemljama.
Kako ga ne bih dovela ponovo u nepriliku da me optuži da širim prorusku propagandu, pronašla sam podatke istraživanja koje je objavio institut pri Londonskom Univerzitetu. I pogodite koja zemlja ima najviše zatvorenika na svetu? Da, bastion demokratije – SAD.
U američkim zatvorima sedi preko 2 miliona dvesta hiljada ljudi. A zamislite koliko ima u gulagu u Rusiji? Više od četiri puta manje ! Jeste – SAD imaju više stanovnika, ali procentualno SAD opet imaju duplo više zatvorenika po glavi stanovnika nego Rusija.
[adsenseyu4]
Uredno sam zabeležila sve podatke, kopirala linkove i poslala poruku onom poznaniku liberalu kako mi je žao što sam htela da ga ubeđujem običnom ruskom propagandom, te se osećam dužnom da mu dam preciznije podatke iz zapadnih izvora. Nije mi nikada odgovorio.
Patike za dostojanstvo
Nekako istog dana počele su demonstracije u Americi. Odgledala sam onaj jeziv snimak gde policajac drži koleno na vratu čoveku koji zapomaže da ne može da diše. On se čak nije ni opirao hapšenju, na snimku mi je delovalo da je u alkoholisanom stanju i da se jedva kreće vukući noge za sobom. Policija ga je oborila na asfalt i stavila mu koleno na vrat. Izgubio je svest i umro nedugo posle toga. Brutalno.
Ovaj događaj pokrenuo je seriju demonstracija u preko 150 gradova širom Amerike.
Razlog je preterana policijska represija. To nije nova stvar u Americi. Poređenja radi, 2015. godine u vreme dok je predsednik SAD bio Barak Obama, prema analizi britanskog Gardijana, za samo 24 dana od početka 2015. godine u Americi je ubijeno više ljudi od strane policije (59) nego u Engleskoj za 24. godine (54).
Pokret Crni životi su važni (Black Lives Matter) koji predvodi proteste u mnogim gradovima SAD, zapravo je nastao 2013. godine u vreme dok je na čelu SAD bio Barak Obama, nakon ubistva afro-američkog tinejdžera što je dovelo do porasta rasnih tenzija.
To ubistvo se desilo kada je naoružani Amerikanac kao pripadnik takozvane građanske straže, posumnjao u mladog čoveka koji je išao ulicom. Građansku stražu čine pripadnici lokalne sredine, koji se organizuju kako bi se zaštitili od provala i krađa.
Ove činjenice ukazuju na dve stvari. Prva je da bezbednost građana SAD nije na zadovoljavajućem nivou ako građani moraju sami da se organizuju u patrole.
Druga činjenica ukazuje na to da se radi o društvu u kome vladaju visoke tenzije, a moguće i rasna netrpeljivost.
Treća činjenica govori da pravosudni sistem SAD ne zadovoljava očekivanja građana, što se pokazalo iz sudskog epiloga u slučaju ubistva tinejdžera, ali i mnogih drugih primera.
Četvrta činjenica dovodi u fokus preteranu upotrebu sile od strane policije.
Složićemo se, to je previše sumnji koje se zasnivaju na realnim argumentima, a posebno je previše za jednu državu koja se smatra uzorom demokratije, željenim obrascem za ceo svet i zemljom koja se proglasila za arbitra pravde svuda u svetu, pozvanog da štiti ljudska prava čitavog čovečanstva. Ispada da ta zemlja nije u stanju ni da zaštiti ljudska prava u sopstvenoj državi.
Aktuelni protesti u Americi su u nekim gradovima prerasli u prave ulične ratove, a nezadovoljstvo građana se pretvorilo u još gore nasilje. Umesto da iskažu dostojanstvo tražeći pravdu za ubijenog DŽordža Flojda, oni su iskoristili taj momenat da porazbijaju izloge lokala, nabave Luj Viton torbice, Roleks satove, Najk patike i nove trenerke. Time su stvorili sumnje u svoje namere i produbili probleme sa kojima je društvo suočeno.
Organizacija Crni životi vrede smatra da su crnci u SAD diskriminisani i da u toj zemlji postoji kontinuitet sistemskog rasizma. Problem američkog društva je stereotipizacija Afroamerikanaca koja je zasnovana na rasističkim osnovama.
U Americi postoji sajt koji je specijalizovan za statistiku po pitanju rizika od smrti prilikom intervencija policije. Po podacima ovog sajta od 2012. do 2018. godine u proseku je policija ubila 2.8 čoveka dnevno. Najvećem riziku su izloženi crnci, a prema statistici za taj period do 2.4 ubijenih su Afroamerikanci, 1,2 Hispanoamerikanci i 0,7 belci.
Protesnim akcijama u SAD se pridružila i ekstremistička organizacija ANTIFA, koja je u pojedinim gradovima izazivala nemire i sukobe. Pored sukoba sa policijom, uništeni su i pokradeni mnogi prodajni objekti, izazvana je velika materijalna šteta, a u nekim gradovima su izazvani požari.
Takva dešavanja su dodatno pogoršala situaciju u kojoj se nalazi privreda, koja je već pretrpela ozbiljan udarac zbog vanrednih mera koje su uvedene povodom epidemije korona virusa. Predsednik SAD Donald Tramp je izjavio da će pokrenuti proceduru za uvršćivanje ANTIFA na listu terorističkih organizacija.
Očigledno je da u američkom društvu postoji dubok i ozbiljan raskol, kao i da dve suprotstavljene strane ulaze u sve veći sukob, koristeći sva moguća sredstva koja su im na raspolaganju.
Početkom novembra ove godine treba da budu održani predsednički izbori u SAD na kojima će se aktuelni predsednik Donald Tramp boriti za još jedan mandat. To je glavni razlog zbog kog je ANTIFA, privržena strukturama „duboke države“, organizovala provokacije s ciljem izazivanja što većih nemira u SAD.
Majdan za Donalda
Iza predstave koja se odvija pred očima javnosti krije se još veći sukob liberalnih struktura SAD sa jedne strane, utemeljenih u sistemu „duboke države“ (liberalni političari iz obe partije, veći deo holivudske elite, mejnstrim mediji, bankari itd.) i konzervativno-patriotskih struktura (konzervativni političari u obe partije, vojno-bezbednosni sektor, biznismeni, porodični ljudi itd.) koje nude drugačiji sistem.
Ova borba se vodi od dolaska Donalda Trampa na čelo Amerike, koji je u prethodne četiri godine radio na promeni sistema. Američku močvaru nije moguće isušiti u samo jednom mandatu, pa je taj posao zapravo samo započet.
Međutim, reizbor Donalda Trampa bi predstavljao veliku opasnost za liberalni poredak i zbog toga je ovo što se sada dešava u SAD očigledan primer organizovanja prevrata protiv nepoželjnih političara koji nisu po volji liberalnih struktura.
S druge strane, prekomerna upotreba sile od strane vojno-bezbednosnih struktura SAD protiv demonstranata, je argument koji je Amerika koristila kako bi se mešala u unutrašnja pitanja mnogih država.
Sada bi Rusija recimo mogla da pokrene međunarodnu akciju u cilju zaštite ljudskih prava demonstranata u SAD? Verovatno bi joj se pridružile Venecuela, Sirija, Iran, Kina i ko zna koliko još država koje je Amerika usrećila bombama.
Pored političke, socijalne i zdravstvene krize u SAD, najveći problem je ekonomska kriza. Donald Tramp tvrdi da je uradio više za crnce u Americi nego ijedan drugi predsednik SAD posle Linkolna.
Ako gledamo ekonomske pokazatelje za prethodne četiri godine, to se odnosi na činjenicu da je smanjio nezaposlenost u SAD. Ekonomska kriza koja je 2008. godine izbila u SAD, ugrozila je socijalno najranjivije kategorije, među kojima su Afroamerikanci. Veliki broj crnaca je takođe ostao bez radnih mesta usled preseljavanja proizvodnje iz Amerike u Aziju.
Politika Donalda Trampa je bila usmerena na rešavanje tih problema i dala je odlične rezultate. Međutim, za vreme epidemije korona virusa 40 miliona Amerikanaca je ostalo bez radnih mesta.
Prethodno je nezaposlenost bila na nivou 3,5% , a sada se kreće oko 15% što znači da je svaki 4. radno sposoban Amerikanac, nezaposlen. Ovakva situacija dovodi u pitanje sve prethodno postignute rezultate, a protesti dodatno destabilizuju stanje i ne idu u prilog aktuelnom predsedniku SAD.
S druge strane, protivkandidat Trampa je političar koji je duboko umešan u korupciju i protiv koga se već vodi istražni postupak u vezi sa zloupotrebom položaja u Ukrajini. Protiv Klintonove se takođe vode istražni postupci zbog zloupotrebe položaja, korupcije, finansiranja terorizma i dr.
Ima indicija da bi mogli da budu pokrenuti i u slučaju Obame. Izborna trka u SAD će u datim okolnostima ostati neizvesna do kraja, ali ono što je izvesno to je da sukob koji postoji u društvu neće moći ni lako ni brzo da bude rešen.
Po svoj prilici on će se produžiti i posle predsedničkih izbora, bez obzira na rezultat.
I zemlje u kojima je Amerika organizovala prevrate i obojene revolucije su destabilizovane na duži period.
U međuvremenu, protesti protiv policijske represije i rasizma u SAD su se pretvorili u akcije pljačkanja robe široke potrošnje i obračun sa simbolima američke istorije. I to je nešto što smo već mnogo puta gledali u Iraku, Siriji, Libiji…
Ako Trampu zatreba pomoć u zavođenju reda i mira, vrlo rado ćemo mu poslati američke vojnike iz okupacionih baza po čitavom svetu. Ako ni to ne pomogne, možda može da potraži savet od Rusije.
Dragana Trifković (stanjestvari.com)
