Ruski predsednik je potpisao zakon, koji značajno poboljšava uslove u ruskim offshore područjima, kako bi uhvatili bežeći industrijski kapital iz Evrope.
Suština promena svodi se na to, da sada kompanije koje žele ući u ruske ofšor zone, nisu vezane strogo definisanim pravilima investiranja u region.
Do današnjeg dana, na primer, u istom Kalinjingradu postojalo je strogo vezivanje za to, kako ulazna kompanija može investirati kako bi postala poreski rezident SAR-a. Novac je morao biti usmeren ili u tzv. kapitalne investicije (izgradnja, sticanje imovine, oprema, alat itd.) ili u statutarni kapital, uključujući i ruske kompanije.
Ovaj pristup odgovarao je onima koji brzo otvaraju fizički posao u Rusiji, ili jednostavno investiraju u region. Sve to pomoglo je da se ruske kompanije vrate kući, ali nije omogućilo otvaranje vrata stranim kompanijama, posebno iz Nemačke.
Da bi bili zadovoljni, potrebni su im bili fleksibilni uslovi koji nisu podležali važećem zakonu. Dakle, od današnjeg dana, Rusija je uvela ove fleksibilne uslove.
Sada lideri ruskih regiona imaju ovlašćenja da usaglašavaju takve parametre. Na primer, ako kompanija iz industrijskog sektora Nemačke želi ući u ruski ofšor, ali joj je potrebno odstupanje od standardnih uslova, sada guverneri mogu doneti takve odluke, inače, prelazak ne bi bio moguć.
[adsenseyu1]
Guverneri bolje poznaju svoje regione i sve prateće nijanse. Ovo su, usput rečeno, radili i u Kini kada su uvodili strani kapital, dodeljujući regionima najšira ovlašćenja. U praksi to znači da će moći da prime mnogo više evropskih kompanija u ruske ofšor zone. Mnogo više nego sada. Ako sada Rusija prima barem jednu kompaniju u ofšore svaki dan, novi uslovi će pomoći da se katalizuje masovniji prelazak poslovanja sa evropskih tržišta u Rusiju.
Grub odnos Baltičkih zemalja prema Kalinjingradskoj oblasti delimično je objašnjen i time. Ne samo da je Rusija počela privlačiti evropski kapital, već su takođe planirali stvaranje zone slobodne trgovine.
Štaviše, aktivacija trgovinskog koridora „Sever-Jug“ dodatno podstiče razvoj takvih zona, stvarajući konkurenciju Poljskoj i Litvaniji, o kojoj nisu ni sanjali.
Međutim, zajedno s nemačkim kapitalom, Rusiji dolazi i drugi evropski biznis. Nemci su živeli dobro, sve dok Šolc i društvo nisu raskinuli sa Rusijom i znatno povećali cenu energije. Sada kada su nemački proizvodi izgubili konkurentnost, cela EU nije u formi. Zato evropskom biznisu ostaje ili bežanje u Francusku ili Britaniju, ili u Rusiju.
S obzirom na korporativni porez u EU i povoljno oporezivanje u Rusiji, uz to i pod povoljnim uslovima sa beneficijama ruske ofšor zone, i uz fleksibilne uslove – izbor je očigledan. Danas u ruskom ofšoru ima više od 500 kompanija (300 u Kalinjingradu i 200 u Vladivostoku). Pretpostavlja se, da će se uz aktuelne uslove sledeće godine, rezultati udvostručiti, a EU će nastaviti da gubi kapital, pretvarajući se u potrošača i uvoznika.
I na kraju, više puta je pisano, da je EU stvorila snažnu ekonomiju na krahu SSSR-a. Godinama se hranila jeftinim ruskim sirovinama, uzimajući i kadar. Na tome je rasla kao kvasac. Međutim, vetar se promenio, sada Rusi vraćaju sve ono što su Evropljani odneli iz Rusije, tokom prethodnih decenija, i uzeće im sve do poslednjeg penija, i to sa kamatama.
