[adsenseyu2]
Dr Predrag Lalević, hirurg i anesteziolog koji je tokom 16 godina sa predsednikom SFRJ Josipom Brozom bio na 106 putovanja, opisao je posljednja četiri meseca Titovog života u bolnici u Ljubljani.
Dr Lalević bio je deo konzilijuma koji se četiri meseca grčevito borio za Titov život. On je učinio ono po čemu ostaje zapisan u analima nekadašnje države – ugasio je aparate koji su Tita održavali u životu.
Titovo zdravlje je, osim trovanja hranom u Egiptu 1964. godine i upale pluća godinu dana kasnije u Bugarskoj, bilo dobro.
“Najviše je patio od reumatskih bolova u nogama, zbog kojih se, dok je hodao, podupirao štapom. Na dočeku 1980. godine u vojnom lovištu u Karađorđevu postalo je očigledno da mu je kretanje bolno, pa smo zato odlučili da Tito smesta ode u ljubljanski Klinički centar”, rekao je dr Lalević.
[adsenseyu4]
Pred smrt je, kaže Lalević, Tito pevao na ruskom jeziku i sanjao Kineze.
“U prepodnevnim časovima počela je hemodijaliza. Međutim, posle izvesnog vremena, došlo je do pada krvnog pritiska koji se nije popravljao, pa je hemodijaliza prekinuta.
Svi članovi konzilijuma, dežurni doktori, ali i najbolje i najstručnije medicinske sestre koje su negovale predsednika, okupili su se oko kreveta. Tito se lagano gasio”, ispričao je jednom prilikom dr Lalević.
Kako je dodao, iako je respirator normalno radio, na EKG-u su se zapažale promene koje su ukazivale na verovatni skori kraj.
“Konačno, u 15.05 sati EKG je pokazao ravnu liniju, znak da je srce prestalo da kuca. U punoj tišini proveli smo pokraj kreveta još 15-ak minuta, a onda sam pogledao profesora Bogdana Brecelja, najstarijeg člana konzilijuma, pokazujući mu aparate koji su i dalje zvučnim signalima pokazivali da rade, na što je on klimnuo glavom.
Bio je to znak da ih isključim. Isključio sam respirator, EKG monitor i elektronsku pumpu za ubrizgavanje lekova u venu. Potom smo napustili sobu”, prisetio se specijalista kome je trebalo šest meseci da se potpuno oporavi nakon Titove smrti.
(Nezavisne.com)
[adsenseyu1][adsenseyu5][adsenseyu5]
