Na prvi pogled, uredna soba i besprekorna bela posteljina deluju kao garancija čistoće. Ali realnost može biti znatno drugačija. Iza savršenog izgleda kreveta u apartmanima, hostelima i hotelima kriju se nevidljive pretnje – patogeni mikroorganizmi koji mogu opstati čak i nakon pranja.
Nedavno istraživanje stručnjaka sa Univerziteta De Monfor u Velikoj Britaniji pokazalo je da obična kućna mašina za veš ne može u potpunosti da eliminiše opasne mikrobe iz tkanina.
I to ne bilo kakve – reč je o bakterijama koje su razvile otpornost na antibiotike. Drugim rečima, čak i ako koristite vrelu vodu i deterdžente, superbakterije mogu ostati u materijalu, a pritom se dodatno razmnožavati na vlažnim i toplim površinama poput bubnja mašine, gde formiraju tzv. bioplenke.
Da stvar bude još ozbiljnija, te bioplenke postaju izvor novih infekcija – posebno ako ste korisnik posteljine koju je pre vas koristila osoba narušenog zdravlja. I ovde se ne radi o teoriji: to potvrđuje i profesor Pavle Vorobjov, predsednik Moskovskog gradskog naučnog društva terapeuta.
„Otpornost mikroorganizama na deterdžente, uključujući praškove i sapune, veoma je različita. Niko nije ozbiljno proučavao koliko toga se zaista uklanja tokom pranja.
Zato se i dalje u posteljini mogu zadržati štetni mikrobi“, ističe profesor Vorobjov za portal Argumenti i fakti On dodaje da uz bakterije i viruse, u jastucima, ćebadima i čaršafima mogu obitavati i mikroskopski grinje – uzročnici alergijskih reakcija, pa čak i astme.
U nekim bivšim sistemima, poput sovjetskih dečjih kampova ili vojnih kasarni, praksa je bila jasna – posteljina se nije samo prala, već i „pržila“ u specijalnim komorama na veoma visokim temperaturama.
To je jedini način da se postigne gotovo sterilna čistoća. Danas to gotovo niko ne radi, a pitanje je i koliko je takva praksa izvodljiva u komercijalnim objektima.
Ipak, postoji razlika između prisustva bakterija koje nas svakodnevno okružuju i stvarne opasnosti. Jedna od realnih pretnji su – grinje koje izazivaju svrab kože.
I to je nešto što se i dalje može „pokupiti“ u smeštaju slabijeg kvaliteta – u hostelima, jeftinim apartmanima ili niskobudžetnim sobama za izdavanje. Mada, kako naglašava profesor Vorobjov, ni skuplji objekti nisu potpuno zaštićeni.
Zanimljivo je da se do iritacije može doći i u svakodnevnim situacijama – preko sedišta u javnom prevozu ili izloženošću u zajedničkim prostorijama. Drugim rečima, nije nužno da je uzrok u samom smeštaju, ali ako postoji i najmanja sumnja – vredi obratiti pažnju.
A kako se zaštititi ako niste sigurni u higijenske uslove kreveta u kome ćete prespavati?
Profesor Vorobjov ima konkretan savet: „Peglanje posteljine na visokoj temperaturi, naročito kada se koristi para, značajno smanjuje prisustvo bakterija i grinja. Para prodire dublje u vlakna i ubija ono što pranje ne može.“
Dodaje da postoje i posebna sredstva – domaća i uvozna – koja se mogu kupiti i koristiti za tretman površina u smeštaju. To uključuje i nameštaj na kome se sedi ili leži.
Pored svega, putnicima se preporučuje da posebnu pažnju obrate na – vodu. U Srbiji, na primer, sistem javnog vodosnabdevanja je bezbedan i redovno se kontroliše, ali kada se putuje u inostranstvo, situacija može biti drugačija.
„Mnogi se uznemire kada iz slavine dolazi miris sumpora. Međutim, to nije pokazatelj opasnosti – u pitanju je samo prisustvo rastvorenog gasovitog vodonika (sulfida), koji ispari ako voda odstoji“, objašnjava Vorobjov.
„Ono što jeste zabrinjavajuće je prisustvo rotavirusa, koji izaziva akutnu dijareju. A on se ne nalazi u vodi za piće, već u vodi za kupanje ili lokalnim izvorima koje niko ne nadzire.“
U vremenu kada se sve češće putuje i iznajmljuje smeštaj preko interneta, higijena nije samo stvar estetike – već i pitanje zdravlja.
Ne postoji savršena zaštita, ali sa malo više pažnje i osnovne preventivne mere, rizici se mogu ozbiljno smanjiti. A možda je vreme da se vratimo nekim starim metodama – barem kad su u pitanju jastuci i čaršavi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
