Netačna je teza Moskve, prihvaćena u Banjaluci, da visoki predstavnik Kristijan Šmit mora imati odobrenje Saveta bezbednosti
Naprotiv, on ima puni legitimitet, piše za DW bivši visoki predstavnik Kristijan Švarc Šiling.
„Čast mi je i angažovaću se za ostvarenje bliske saradnje s međunarodnom zajednicom u izgradnji budućnosti naroda Bosne i Hercegovine na njihovom putu ka Evropskoj uniji.“
Ovim rečima je krajem maja Kristijan Šmit na popularnom bosanskom internet-portalu Klix.ba komentarisao imenovanje za novog visokog predstavnika u BiH. Odlukom Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira (PIC), iskusni političar iz bavarske Hrišćansko-socijalne unije postaje drugi Nemac na poziciji visokog predstavnika.
Zadatak nadziranja sprovođenja Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan krvavi rat u BiH, i primene njegovog političko-civilnog dela, pokazao se kao nimalo jednostavan. Zbog stalnih blokada, posebno od Srba i Hrvata u BiH, država je praktično nefunkcionalna i pokazuje mali napredak na putu ka održivoj demokratiji.
Nisu sprovedene neophodne reforme na putu ka EU. Istovremeno, secesionistički zahtevi postaju sve glasniji. Nacionalisti iz tri najveće etničke grupe na vlasti su od kraja rata i koče sve pokušaje reformi u izmučenoj zemlji.
Austrijanac Valentin Incko obavljao je funkciju visokog predstavnika u BiH u poslednjih dvanaest godina. Nažalost, ruke su mu bile vezane zbog nedostatka podrške međunarodne zajednice. Zato i nije bilo puno napretka. Šmit je, prema tome, sada suočen s nimalo lakim zadatkom.
Njegova kandidatura torpedovana je od samog početka: zlonamerni glasovi su u januaru govorili o postojanju tajnog plana Nemačke i Rusije protiv SAD. Jedni su se žalili da „Nemačka radi na svoju ruku“, a drugi su rekli da je Šmit previše blizak hrvatskoj nacionalističkoj stranci HDZ. Ipak, ubrzo se pokazalo da su to sve puke glasine.
Nemačka je, kao što je istaklo Ministarstvo spoljnih poslova, predložila novog visokog predstavnika u „dogovoru s međunarodnim partnerima i članovima Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira“. Stoga bi inicijativu trebalo pozdraviti, posebno jer pokazuje da Nemačka i EU ponovo imaju veći interes za BiH. Budući visoki predstavnik ima i podršku Vašingtona.
Taktika Rusije
Nažalost, Rusija ne igra konstruktivnu ulogu u imenovanju visokog predstavnika. Naprotiv, vlada u Moskvi se tome suprotstavlja. To je već godinama ruska taktika. Iza ovoga stoji strategija, čiji je cilj stvaranje nestabilnosti u Evropi i sprečavanje balkanskih zemalja da se pridruže NATO.
Međutim, ovde treba napomenuti da su EU i SAD, zbog smanjenog interesa za region tokom poslednjih petnaest godina, olakšale delovanje Rusiji. Moskva godinama želi da zatvori Kancelariju visokog predstavnika, što bi pogoršalo krizu u BiH i ugrozilo i sam opstanak države. Stoga se Rusija načelno ne slaže s imenovanjem novog predstavnika i traži načine da spreči popunjavanje ove pozicije.
Šmit prvi je visoki predstavnik kojeg Saveta za implementaciju mira, odnosno njegov Upravni odbor, nisu jednoglasno imenovali. S obzirom na to da do sada nije postojala jasna procedura za imenovanje, Rusija se ne može pozivati na proceduru koja zahteva odobrenje Saveta bezbednosti UN. Bez obzira na to, Moskva sada pokušava da upregne Savet bezbednosti u svoju korist.
Rusija verovatno pretpostavlja da će vetom moći da obori odluku Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira. Ali kancelarija visokog predstavnika nije funkcija koju su uvele UN, već ad hok pozicija uvedena isključivo za sprovođenje Dejtona. I lično sam svojevremeno, kada sam stupio na funkciju visokog predstavnika, bio samo pozdravljen u Savetu bezbednosti – to je primljeno znanju bez posebne rezolucije.
Nema „smanjenog legitimiteta“
Republika Srpska i njen politički predvodnik Milorad Dodik ne žele da prihvate novog visokog predstavnika i nazivaju ga „nelegitimnim“. Međutim, nije njihov zadatak da odlučuju o izboru novog visokog predstavnika.
Austrijski diplomata Volfgang Petrič, koji je bio visoki predstavnik od 1999. do 2002, na portalu klix.ba postavlja pitanja: Kako će Šmit rešiti problem sa Rusijom u Upravnom odboru Saveta za implementaciju mira? Kako će rešiti probleme sa Dodikom? Ima li plan?
Odgovor bi mogao da glasi ovako: Petrič treba da usvoji činjenice koje su navedene i u ovom tekstu i koriguje svoju pogrešnu pretpostavku o tome da novi visoki predstavnik ima „smanjeni legitimitet“.
Ukidanje Kancelarije visokog predstavnika bilo bi opasno za BiH, jer se zemlja u ovakvom ne može prepustiti sebi. Kao visoki predstavnik, shvatio sam još 2006. da lokalni političari nisu zainteresovani za reforme i da je zemlji potrebno više posvećenosti međunarodne zajednice. Pogotovo što postoje planovi vlada nekih zemalja EU i Zapadnog Balkana da se zemlja konačno podeli.
Određeni akteri, kako se čini, sve što im ne odgovara, proglašavaju „nelegitimnim“. Iznenađen sam da moj bivši kolega Petrič ide u istom smeru. Siguran sam da će BiH od avgusta u Kristijanu Šmitu dobiti sposobnog visokog predstavnika i da će mu Nemačka, EU i SAD pružiti istu podršku koju je dobio u Upravnom odboru Saveta za implementaciju mira.
(dojče vele)
