Odluka Milorada Dodika da ne primi odlazeću nemačku ambasadorku nije nikakav presedan u diplomatiji i u njoj nema skandala. To je stvar elementarnog nacionalnog dostojanstva.
Aktuelni predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik je na njemu svojstven način opet uzburkao tamošnju javnost. Bez diplomatskih rukavica, pogađajući pravo u metu, Dodik nije hteo da primi u oproštajnu posetu odlazeću ambasadorku Nemačke Kristijan Homan zato što je, kako je objasnio, radila „na štetu Srba“.
[adsenseyu1]
Nije se, međutim, zadovoljio samo time što su mediji u Sarajevu već danas to ocenili kao skandal. Dodik je u pismu ambasadorki poručio da su njeni javni istupi i diplomatske aktivnosti bili politički obojeni, subjektivni i diplomatski neprimereni i najavio da će o tome obavestiti i najviše predstavnike Nemačke.
Da li je političar poznat po tome što je, mimo političkih pravila, bez dlake na jeziku, ovoga puta zaobišao i pravila diplomatije, ili je njegov eventualni nediplomatski stav u stvari odgovor na nediplomatsko ponašanje ambasadorke koja to sebi nije smela da dozvoli?
Odgovarajući na ova pitanja, sagovornik Sputnjika, nekadašnji ambasador a sada predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga Milisav Paić kaže da u Dodikovom stavu da ne primi ambasadorku ne vidi presedan. Ponašanje u takvim situacijama zavisi od zemlje do zemlje, napominje on i dodaje da ni njega kada je odlazio iz Meksika, gde je bio ambasador, nije primio predsednik te države.
To je stvar domaće prakse i on može kurtoazno nekoga da primi u oproštajnu posetu, a ne mora, i to nije nikakvo odstupanje od neke diplomatske prakse, ukazuje Paić i dodaje: „Druga je stvar što su nas predsednici na svim stranama navikli da svakoga primaju i onda je ovo ispao kao neki presedan“.
„Predsednik Dodik sigurno je imao valjane razloge zašto je tako postupio. Na kraju boravka nekog ambasadora koji je najveći deo vremena proveo u podrivanju autoriteta bivšeg predsednika RS, a sada predsedavajućeg Predsedništva BiH, to je sa njegove strane, verujem, bila demonstracija i reakcija na ponašanje stranih predstavnika u BiH koje ne doliči postupanju jednog diplomatskog predstavnika“, mišljenje je sagovornika Sputnjika.
Nekadašnji diplomata objašnjava da je ambasador tu da predstavlja svoju zemlju u drugoj, a svaki čin koji izlazi izvan okvira normalnog diplomatskog komuniciranja se može kvalifikovati kao akt mešanja u unutrašnje stvari. Zato smatra da bi posle svega čak bilo i licemerno da Dodik primi nemačku ambasadorku u oproštajnu posetu.
„Kad se svedu računi trogodišnjeg boravka nemačke ambasadorke u BiH, što se tiče RS, očigledno je da tu nije bilo neke ravnoteže u njenom postavljanju i da bi se to svelo na jednu ceremoniju bez sadržaja. To nije dobro. Ovako, predsednik Dodik je ovim činom poslao poruku budućem nemačkom ambasadoru“, smatra Paić.
[adsenseyu4]
On podseća da Homanova nije jedina ambasadorka sa Zapada kojoj je upućivao zamerke zbog neizbalansiranog postavljanja prema dva entiteta u BiH i otvorene podrške muslimansko-hrvatskoj Federaciji uz aktivno zalaganje za reviziju Dejtonskog mirovnog sporazuma. Najčešće ih je imao na račun bivše američke ambasadorke Morin Kormak.
Ovo je i poruka nemačkoj vladi da postoji crvena linija strpljenja i tolerancije RS i mislim da je on izabrao pravi momenat da to javno stavi do znanja, s obzirom na funkciju na kojoj je sada i da je na polovini tog mandata, kaže Paić. Osipanje Dejtonskog sporazuma došlo je, smatra on, do tačke kada se već postavlja pitanje šta će se dogoditi sa RS i njenim pravima koja su joj data tim mirovnim sporazumom.
Njegova je ocena da će Nemačka posle ovoga imati malo više takta u odnosu na interese i potrebe RS.
„Jeste da će to imati međunarodnog odjeka, ali to je legitimna odluka čoveka koji se trenutno nalazi na vrhu BiH, i to nije ništa što bi bilo presedan u međunarodnoj diplomatskoj praksi“, zaključio je predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga.
Politikolog iz Republike Srpske Vojislav Savić smatra da nije skandal ne primiti ambasadorku u oproštajnu posetu, naročito ako je ona uradila mnogo loših stvari, ili se sprema da uputi negativan, nerealan i subjektivan izveštaj po Srbe.
On kaže za Sputnjik da je teško navoditi sve primere neprimerenog delovanja ambasadorke Nemačke, čiji je zajednički imenitelj mešanje u unutrašnja pitanja koja se tiču Srba, Hrvata i Bošnjaka, a koja nemaju nikakve veze sa Nemačkom. Zato je mišljenja da u ovom slučaju nije nepristojno odbiti nečiju oproštajnu posetu i da se tome pridaje mnogo veći značaj nego što uopšte treba. Uz to napominje da u celom slučaju niko ne dovodi u pitanje njenu krivicu.
Savić, međutim, ukazuje na bitan momenat koji je Dodik naveo u pismu koji ne treba zanemariti.
„Pre svega, on je jasno razgraničio delovanje Nemačke kao države i ambasadorke koja je ovde bila u prethodnom periodu. Nju ne primiti u oproštajnu posetu nije jednako osudi politike jedne države, i veoma je važno da se te dve stvari razdvoje. On je i naglasio da je Nemačka uložila mnogo napora u BiH, i to stoji“, ističe sagovornik Sputnjika.
On, uz to, ukazuje na čest slučaj u BiH da mediji u Federaciji, kao i određene stranke, daju preveliki značaj ambasadorima. „Iščitavamo da domaća javnost BiH i vidi kao neku vrstu protektorata i u tome traži intervenciju sa strane kako bi isposlovala bolji položaj za svoju politiku, što je pogrešno jer narušava integritet države“, objašnjava ovaj politikolog.
I on napominje da nije jedino delovanje nemačke ambasadorke bilo takvo i da to čine brojni sa Zapada, posebno prethodna američka ambasadorka. Da ambasador Srbije ili BiH počne negde da se meša u unutrašnja pitanja zemlje u kojoj je, za dva dana bi bio deportovan, slikovit je Savić, koji smatra da Dodikov potez treba da bude poruka svim ambasadorima da se drže svojih ovlašćenja.
Na pitanje kako će Nemačka primiti činjenicu da se predsedavajući Predsedništva BiH drznuo da ocenjuje rad njihovog diplomate, Savić konstatuje da je Nemačka jedna ozbiljna i velika zemlja.
„Idealno bi bilo da oni prvo preispitaju kako je ona i šta ovde radila i da li su izveštaji koje je slala bili relevantni i pouzdani. Tako bi ozbiljna zemlja uradila, jer je predsednik jedne države, kakva god ona bila, ipak po rangu viši i važniji od ambasadora. On je tu da predstavlja svoju zemlji i podređen je ministru spoljnih poslova, a on predsedniku vlade, odnosno kancelaru, tako da to nije isti rang. I to što je predsedavajući Predsedništva, odnosno šef jedne zemlje odbio da primi ambasadora u oproštajnu posetu, više je poruka nego konkretan politički ili pravni akt“, smatra Savić.
Mira Kankaraš Trklja (Sputnik)
