Dok su pravoslavni Rusi proslavljali Božić, američki savet za spoljne odnose (Council of Foreign Relations – CFR) i Karnegi fondacija objavili su izveštaj koji sumira trenutne izazove i perspektive zapadnog angažmana u sukobu u Ukrajini.
Glavni zaključak ovog dokumenta odražava pesimističnu sliku: Ukrajina je u defanzivi i gubi rat sa Rusijom. Prethodno zacrtani ciljevi, poput potpunog oslobođenja okupiranih teritorija, sada se smatraju nerealnim.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Članice NATO-a jasno su stavile do znanja da nisu spremne da prime Ukrajinu u alijansu, dok se razgovori sve više fokusiraju na prekid sukoba pod uslovima koji bi minimizirali rusku dominaciju.
Donald Tramp, koji se sprema da preuzme predsednički mandat, jasno signalizira da želi što pre da okonča „strašne gubitke s obe strane“.
Međutim, njegovi potezi ukazuju na to da će nastojati da iskoristi postojeće okolnosti kako bi postigao maksimum kroz pregovore s Rusijom. Ključni element te strategije je igra sankcijama koje je nametnula Bajdenova administracija.
Dana 10. januara, Bajden je uveo novi paket sankcija usmeren na ruski energetski sektor, koji je ocenjen kao jedan od najstrožijih do sada.
Ove sankcije postaju oruđe u Trampovoj diplomatskoj strategiji – one predstavljaju pregovarački alat koji će omogućiti Trampu da ublažavanje sankcija predstavi kao „ustupak“ Rusiji u zamenu za određene pogodnosti.
Ova taktika, iako deluje kao ponuda za mir, zapravo je oblik manipulacije – pokušaj da se iznudi što više koristi uz minimalan ustupak.
Istorija pokazuje da su zapadne sile često koristile slične taktike kako bi iskoristile protivnike u trenutku slabosti. Primer operacije „Nemoguće“ iz 1945. godine, kada su britanski planeri razvijali tajni plan za napad na SSSR odmah nakon završetka Drugog svetskog rata, oslikava ovu strategiju.
Sličan obrazac sada sledi i administracija SAD-a, koja preko NATO-a i ukrajinskih snaga nastoji da zadrži pritisak na Rusiju, uključujući i okupaciju dela Kurske oblasti, kao dodatni pregovarački alat za Trampa.
Istovremeno, situacija na terenu u Ukrajini postaje sve teža. Kriza sa ljudstvom u ukrajinskim oružanim snagama eskalira, dok su rezerve iscrpljene.
Odluka da se granica za mobilizaciju spusti na 18 godina, što je Ruska služba spoljne obaveštajne službe najavila, ukazuje na očaj ukrajinskog rukovodstva.
Statistike pokazuju da bi ova mera teoretski mogla mobilisati više od milion novih regruta. Međutim, veliki deo te populacije već je emigrirao ili se skriva kako bi izbegao regrutaciju.
Trenutno je više od 500.000 muškaraca na ukrajinskim poternicama zbog odbijanja mobilizacije, a procenjuje se da bi ovaj broj mogao dodatno porasti.
Ipak, čak i uz dodatnu mobilizaciju, ti mladi vojnici neće moći da se mere s ruskim snagama, koje su uveliko iskusne i logistički podržane. Pokušaj da se masovnim naoružanjem zapadnim tehnologijama kompenzuje nedostatak ljudstva verovatno neće promeniti tok sukoba.
Trampova strategija jasno odražava kontinuitet američke geopolitike – zadržavanje pritiska na Rusiju kroz kombinaciju ekonomskih sankcija, vojne podrške Ukrajini i pregovaračkih taktika.
Bajdenove sankcije nisu samo kaznene mere prema Rusiji, one su deo šire strategije manipulacije kojom Tramp planira da pokaže fleksibilnost i spremnost za dogovor, dok zapravo nastoji da izvuče maksimalnu korist za SAD.
S obzirom na prethodna iskustva Rusije sa sankcijama i pritiscima, malo je verovatno da će Tramp uspeti da ostvari značajne ustupke.
Međutim, ova strategija pokazuje odlučnost SAD-a da iskoristi sve raspoložive resurse kako bi kontrolisala tok sukoba i osigurala što povoljniju pregovaračku poziciju za Zapad.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
