Prvi put u svojoj istoriji Hag je osudio srpske zvaničnike za zločine u BiH. – Presuda napisana na brzinu, čeka se pisano obrazloženje, što je nezapamćeno pred ovim sudom. – Žalbeni postupak može da traje dve godine ili duže
Haški sud je prekjučerašnjom presudom Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, kojima je izrekao kazne od po 12 godina zatvora za pomaganje u zločinima u Bosanskom Šamcu, prvi put u svojoj istoriji srpske zvaničnike osudio za ratne zločine u BiH.
Kako je reč o poslednjem procesu pred tim sudom, utisak je da je ovom odlukom iskorišćena šansa da se događanja tokom rata u bivšoj Jugoslaviji povežu sa srpskim rukovodstvom.
„Presuda Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću je pokušaj da se pred kraj postojanja Rezidualnog mehanizma Haškog tribunala Srbiji pripiše kolektivna krivica”, ocenio je juče predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić.
Profesor na londonskom Kraljevskom koledžu Džejms Gau izjavio je da presuda bivšim čelnicima Službe državne bezbednosti (SDB) ostavlja pomešani utisak. „Izmenjena je oslobađajuća prvostepena presuda koja im je izrečena nakon prvog suđenja, ali sa druge strane Stanišić i Simatović osuđeni su za ograničeni broj slučajeva u odnosu na ono što je bilo obuhvaćeno optužnicom”, rekao je Gau za Glas Amerike.
Naglasio je da je reč o veoma važnoj sudskoj odluci koja potvrđuje saznanja i tumačenja po kojima su Stanišić i Simatović „vukli konce i orkestrirali većinu paravojnog nasilja” koje je počinjeno na području bivše Jugoslavije u Hrvatskoj i BiH.
Na važnost odluke koju je prekjuče saopštio sudija sa Bahama Barton Hol ukazao je dan ranije i britanski „Gardijan” u tekstu kojim je najavio osuđujuću presudu, ocenjujući da će se dokazati da je etničko čišćenje orkestrirano iz Beograda.
Posle 18 godina trajanja postupka, što je presedan u istoriji haškog suda, i nakon prve oslobađajuće presude, izrečena je nova po kojoj su Stanišić i Simatović krivi za pomaganje u zločinima u Bosanskom Šamcu. Da li će ta odluka postati i konačna biće poznato, kako se prognozira, možda tek za dve ili čak tri godine.
„Od 100.000 izgubljenih života u ratu u BiH, u Bosanskom Šamcu stradalo je 16 ljudi. Zašto su našli Šamac? Prema mom mišljenju, zbog kompromisa da bi ih osudili. Vojska i policija Republike Srpske su po komandnoj strukturi bili odvojeni od Srbije, za razliku od Hrvatske. Zato je i nađeno da postoji udruženi zločinački poduhvat između hercegovačkih Hrvata i Hrvatske u drugom predmetu. I zato je Hrvatska toliko besna jer to nije urađeno u odnosu na Srbiju”, kaže za „Politiku” advokat Branko Lukić, branilac generala Ratka Mladića.
Objašnjava da su Stanišić i Simatović osuđeni za pomaganje jer su trenirali 20 ljudi, a 18 od njih je počinilo zločin.
„Da li to znači da svaki profesor vojne akademije može biti odgovoran jer je obučavao ljude da budu vojno sposobni? Nisu ih trenirali da čine ratne zločine. Apsurdno je osuditi nekog zato što je vojno obučavao nekoga ko je počinio zločin. To su nepovezane stvari. Presuda je svakako još na terenu prava i biće i politički eksploatisana. Mislim da ovakvu presudu ne može čak ni taj sud da potvrdi”, smatra advokat Lukić.
Ipak, Stanišiću i Simatoviću sada je status znatno nepovoljniji. Zato su i zadržani u pritvoru u Hagu, mada nema sumnje da će se advokati na tu odluku žaliti. Odnos tribunala prema njima bio je nekarakterističan i čak naklonjen, ocenjuje Lukić. Tribunal je puštao Hrvate i muslimane da ne budu u pritvoru dok ne počne suđenje, a Srbe znatno ređe, dok je Stanišić iz zdravstvenih razloga bio na slobodi zbog lečenja čak dok je proces trajao.
Još jedan presedan je, kako ukazuje sagovornik „Politike”, to što pisana presuda juče nije dostavljena odmah nakon izricanja usmene odluke, što je dosad uvek bio običaj. To znači da još nije napisana.
Ovo treba posmatrati i u svetlu činjenice da su završne reči okončane pre dva meseca, a do sada je za pisanje presude bio potreban rok od oko godinu dana ili čak dve. Lukić podseća i da je Karmel Ađijus, predsednik suda na sednici Saveta bezbednosti najavio da će presuda biti izrečena do kraja juna, pa je utisak da se požurilo.
Procedura je da, kada dobiju presudu, odbrana i tužilaštvo imaju rok od 30 dana da najave žalbu koja mora biti vrlo precizna i da sadrži osnov za svaki paragraf na koji se žali. Odbrana će, objašnjava advokat, sada imati znatno manje posla jer se žali samo na deo koji se odnosi na Bosanski Šamac, dok će tužilac morati da obuhvati celu optužnicu i suđenje, zbog čega se očekuje da će tražiti duži rok.
Taj period bi mogao da bude tri meseca. Posle najave, sledi pisanje žalbe, što može potrajati još tri meseca. Postoji rok i za predlaganje novih dokaza.
„Pisanje drugostepene presude moglo bi da traje godinu i po ili dve nakon ulaganja žalbi”, procenjuje Lukić na osnovu iskustava iz ranijih predmeta.
Stanišićev branilac Vejn Džordaš za Betu je izjavio da će se žaliti i na presudu i na visinu kazne koju je nazvao „očigledno preteranom”.
„Dokazi su tanki. Ako je Stanišić kriv za pomaganje i podržavanje zločina – a to činjenice jednostavno ne pokazuju – primerena bi bila kazna od šest do osam godina”, ocenio je Džordaš.
Britanski advokat je naglasio da je haški sud osuđujućom presudom Stanišiću pokušao da opravda ono što se ne može opravdati – sudski proces koji traje 18 godina, što je prokomentarisao kao užasno. Branilac je, istovremeno, rekao da je odahnuo zato što je sud odbacio apsurdnu teoriju tužilaštva da je Stanišić bio koordinator vojnih i paravojnih jedinica koje su počinile zločine.
„Tužilaštvo je zadovoljno zaključkom pretresnog veća da je tužilaštvo iznelo činjenice koji van razumne sumnje dokazuju Stanišićevu i Simatovićevu odgovornost za neka krivična dela za koja se terete. Tužilaštvo će pažljivo proučiti pisanu presudu, kada bude dostupna, uzimajući u obzir tačke optužnice za koje petresno veće nije utvrdilo da su dokazane van razumne sumnje, i odlučiti ima li osnova za žalbu”, saopštio je tužilac Serž Bramerc.
(politika.rs)
