Moskva pokušava da spreči balkanske zemlje da uđu u NATO. Grčka je na kraju preduzela mere protiv Rusije, čak iako je grčki premijer Aleksis Cipras ranije rekao da je Ruisja strateški partner Grčke. Šta je izazvalo toliko gneva u Atini?
Sporazum koji je 17. juna potpisan između Grčke i Makedonije (zvanično ime – Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija) za preimenovanje zemlje u Severna Makedonija, pokrenuo je proteste u obe zemlje. Makedonci se snažno suprotstavljaju mogućnosti da “Centralna Makedonija“ – odnosno, Grčka – aneksira njihovu državu u nekom trenutku u budućnosti, izveštavaju ruski mediji.
[adsenseyu1]
Grci ne žele da prenesu ime i istorijske korene svoje domovine u Makedoniju. Grčka vlada je pretpostavila da je Rusija bila ta koja je organizovala proteste. Atina je zaključila da se Moskva mešala u njihove poslove i odlučila da protera četiri ruske diplomate (dvojici drugih je bio zabranjen ulazak u Grčku).
Marija Zaharova, zvanični portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova, ubrzo nakon toga je izjavila da će Rusija u odgovoru preduzeti odgovarajuće mere. Zauzvrat, zvaničnici grčkog ministarstva spoljnih poslova su pozvali Rusiju da prestane Grčku da tretira sa nepoštovanjem.
“Izjave predstavnika ruskog Ministarstva spoljnih poslova pokazuju tipično nepoštovanje prema trećoj zemlji, kao i nedostatak razumevanja savremenog sveta u kom države, nezavisno od njihove veličine, imaju svoju nezavisnost i mogu primeniti nezavisne, demokratske i svestrane spoljne politike,“ navodi se u poruci grčkog Ministarstva spoljnih poslova.
Čini se da fraza “nezavisne politike“ ne drži vodu, jer evropske elite propagiraju zapadne vrednosti i promovišu zapadne politike. Čini se da se ni reč “demokratske“ ovde ne uklapa, jer demokratija podrazumeva ispunjenje volje naroda i snažnu povezanost između vlasti i naroda.
Sedamdeset odsto Grka se protivi sporazumu sa Makedonijom. Grčki zvaničnici su u pravu samo po pitanju “svestranih“ spoljnih politika: sedenje između stolica je već dugo uobičajena praksa mnogih lidera istočne Evrope i Balkana. Oni pozdravljaju distribuciju novca Viktorije Njuland među “demonstrantima“ i ulaganju od pet milijardi dolara u “demokratizaciju“ Ukrajine. Ako se Rusija usudi da uradi nešto takvo, oni odmah počnu da pričaju o “mešanju u unutrašnje poslove.“
Naravno, ovo je njihovo tumačenje događaja, ali Rusi imaju svoje. Zašto bi trebalo da postiču mišljenja nepredstavničkih političara ako NATO gradi pojas haosa oko Rusije? Rusija ima pravo da upotrebi sva sredstva “mekog“ uticaja, uključujući i mere podrške verskim i etničkim osećanjima stanovništva putem nevladinih organizacija. Obaveštajne službe su takođe uvek korisne.
Grčka je proterala ruske diplomate nakon objavljivanja izjave predstavnika svih manastira Svete Gore. Oni su snažno osudili inicijativu za preimenovanje Makedonije. Monasi su pozvali grčki parlament da “poštuje volju grčkog naroda i istorijsku istinu.“ Bratstvo Svete Gore ima veliki uticaj na Grke, a Aleksis Cipras je militantni ateista. Ovo je besmislica za grčko društvo. Cipras je dozvolio gej brakove i otkazao obavezne molitve u grčkim školama.
Grčka se uvek, čak i tokom Hladnog rata, uzdržavala od neprijateljskih koraka protiv SSSR-a i Rusije. Anti-ruske akcije grčke administracije izgledaju sve čudnije, jer je Cipras pre nekoliko godina došao u Moskvu da traži pomoć od Putina za vreme grčke dužničke krize. Mnogi u Rusiji se još uvek sećaju da je Cipras govorio o bratskim odnosima između ova dva pravoslavna naroda. Šta ga je sada nateralo da se okrene protiv volje svog sopstvenog naroda? Da li mu je neko obećao otpisivanje grčkog duga? Ili je to bio lep bankovni račun i obećanja o udobnoj penziji?
Kako je Džordži Engelgard, istraživač Instituta slovenskih studija rekao, glavni cilj NATO-a danas je da uništi zone na Balkanu koje ne pripadaju bloku. “Proterivanje ruskih diplomata iz Grčke pokazuje koliko su grčke vlasti nervozne zbog protesta.
Gotovo 30 godina, nekoliko vlada je uveravalo svoj narod u vernost stava države o pitanju Makedonije. Korak dalje od ove politike izaziva ozbiljno nezadovoljstvo. Grčka vlada je odlučila da bi bilo najbolje da razlog protesta prebaci na Rusiju,“ rako je Džordži Engelgard u intervjuu za ruske medije.
Makedonski premijer Zoran Zaev je najavio referendum o novom ustavnom nazivu Makedonije. Referendum će se održati kasnije ove godine. U januaru 2019. godine, parlament treba da odobri Ustav zemlje. Grčki parlament će morati da ratifikuje sporazum, i pre nego što stupi na snagu.
Webtribune.rs
