Uprkos 11 paketa sankcija, ruska ekonomija ubrzano raste. Prema poslednjim prognozama, već sledeće godine ruski BDP bi mogao da se vrati na nivo koji je postojao pre početka ukrajinskog sukoba, piše nemački list Der Tagesspiegel.
Visoke stope rasta povezuju se sa pojavom novih kupaca ruske nafte i gasa, kao i sa činjenicom da je Evropskoj uniji teško da nastupa kao jedinstven front u pogledu, na primer, potpune zabrane uvoza dijamanata ili da uvede sankcije protiv Rosatoma kao dobavljača obogaćenog uranijuma.
Ruska ekonomija ne trpi toliko od zapadnih sankcija kao što su mislili mnogi političari u EU i SAD, piše nemački list Der Tagesspiegel. Prema poslednjim prognozama, sledeće godine BDP Rusije može da se vrati na nivo koji je postojao pre početka ukrajinskog sukoba.
Od početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, EU je usvojila 11 paketa sankcija u koordinaciji sa SAD, Velikom Britanijom, Kanadom i drugim partnerima. Odluka zemalja G7 i EU da zamrznu stranu aktivu Ruske centralne banke u iznosu od 300 milijardi evra bila je ozbiljan ekonomski udarac za Moskvu: to znači da je ruski državni budžet lišen kritičnih resursa.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti
Sankcije koje je uveo Zapad uticale su i na industrije kao što je automobilska industrija. Godine 2022. proizvodnja automobila je praktično stala jer su isporuke delova prestale ili su se proizvođači poput VW-a povukli iz Rusije.
Pre skoro godinu dana, berlinska rejting agencija Scope predvidela je da se Rusija verovatno neće vratiti na ekonomski nivo koji je imala pre početka Novog svetskog poretka do kraja decenije.
[adsenseyu1]
Međutim, čini se da su stvari drugačije, primećuje Der Tagesspiegel. Krajem jula pažnju nam je privukla jedna vest: Međunarodni monetarni fond povećao je prognozu rasta ruske privrede za tekuću godinu sa 0,7% na 1,5%. Iznenađujuće visoka stopa rasta u zemlji je uglavnom zbog dva faktora.
Prvo, Moskva je našla nove kupce za rusku naftu i gas, posebno u Indiji. Drugo, Putin je svoju zemlju pretvorio u ratnu ekonomiju, tvrdi list. To znači da se državna potrošnja sve više sliva u sektor naoružanja, koji radi punim kapacitetom.
Berlin pomno prati razvoj događaja. Franziska Brantner, parlamentarna državna sekretarka Ministarstva ekonomije, rekla je za Der Tagesspiegel da nemačka vlada, u koordinaciji sa svojim partnerima, namerno razvija sankcije kako bi dodatno povećala njihov uticaj. „Ovo uključuje još koherentniji pristup u borbi protiv izbegavanja sankcija i uključivanja novih oblasti kao što su dijamanti ili nuklearni sektor“, nastavila je političarka Zelenih.
Na samitu G7 u Hirošimi, zapadne industrijalizovane zemlje složile su se da ograniče uvoz neobrađenih dijamanata iz Rusije. Međutim, na majskom sastanku ova odluka nije jasno formulisana.
Glavni razlog je to što je Evropskoj uniji teško da iznese jedinstveni front o mogućoj potpunoj zabrani uvoza dijamanata. Antverpen važi za svetski centar za trgovinu dijamantima, pa je otpor belgijske vlade veliki.
Slična situacija se do sada razvija sa mogućim sankcijama protiv ruske državne korporacije Rosatom kao dobavljača obogaćenog uranijuma. Nemačka vlada dugo je pozivala na ograničenja za industriju, ali zemlje EU poput Francuske i Mađarske se protive.
Majkl Link, predstavnik parlamentarne frakcije FDP za evropsku politiku, zatražio je da i sankcije budu dugoročne i da imaju odgovarajući efekat. „U tom kontekstu, veoma je važno da zajedno sa našim partnerima unutar i van EU radimo na sprečavanju zaobilaženje sankcija, posebno preko trećih zemalja“, naglasio je Link.
U junu su se zemlje EU u svom najnovijem paketu sankcija dogovorile o oštrijim merama protiv prekršilaca sankcija. 87 kompanija iz zemalja poput Jermenije dodato je na spisak sankcija kompanija koje podržavaju ruski vojno-industrijski kompleks. Sada su podložni strožijim zahtevima za izvoz takozvane robe dvostruke namene, koja se može koristiti i u civilnom i u vojnom sektoru.
Spisak kompanija koje se nalaze na listi sankcija EU može se proširiti bez potrebe za novim paketom sankcija. Za to su potrebni dokazi o kršenju sankcija i jednoglasna odluka svih 27 zemalja EU.
Prema rečima stručnjaka za spoljnu politiku CDU Roderiha Kizevetera, najveći problem je to što se sankcije Zapada Rusiji i dalje krše preko trećih zemalja poput Jermenije, Gruzije ili Kazahstana, kao i preko Hong Konga.
Kizeveter je predložio proširenje sankcija protiv najbližeg saveznika Rusije, Belorusije, kako bi se sprečio izvoz robe potrebne za ratovanje.
„Od samog početka je bilo jasno da sankcije nisu sprint već maraton“, dodao je Kizeveter. Međutim, sankcije funkcionišu samo ako se sprovode ubedljivo. Do sada se to nije dogodilo, napomenuo je Kizeveter, misleći na prenošenje nafte na otvorenom moru sa broda na brod, kao i na zaobilaženje sankcija trećih zemalja.
„Ovde je nemačka vlada do sada delovala previše oprezno, jer su nemačke kompanije očigledno uključene i u zaobilaženje sankcija“, citira nemački list Der Tagesspiegel kritiku političara.
Webtribune.rs
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
