Nemački magazin Der Spiegel, pozivajući se na analizu američkog Instituta za proučavanje rata (Institute for the Study of War – ISW), objavio je da bi Oružane snage Ukrajine mogle izvesti napade na 261 vojni objekat duboko u ruskoj teritoriji, ukoliko Kijev dobije odobrenje Zapada za upotrebu zapadnog naoružanja u tim udarima.
Ova analiza dolazi u trenutku kada Zapad ozbiljno razmatra mogućnost dozvole za korišćenje sofisticiranih projektila kao što su britanski Storm Shadow i američki Atacms, koji su poznati po svojoj preciznosti i sposobnosti da pogađaju ciljeve na velikim udaljenostima.
Ciljevi napada i strateška logika
Analitičari ISW-a, na koje se Der Spiegel poziva, precizirali su da bi udari bili usmereni na ključne tačke ruske vojne infrastrukture, uključujući velika skladišta oružja i stalne baze u kojima se nalaze ruske trupe.
Ove vojne instalacije nalaze se duboko u teritoriji Rusije, daleko od trenutnih linija fronta, što ih čini strateškim mestima za održavanje ruske vojne mašinerije i omogućava Rusiji da efikasno snabdeva svoje trupe na frontu.
Napadi na ove objekte imali bi ozbiljne posledice po ruske vojne operacije, pre svega jer bi značajno otežali rusku vojnu logistiku.
Raspoređivanje trupa, premeštanje opreme i snabdevanje fronta bi se zakomplikovalo, a ruska vojska bi mogla ostati bez ključnih zaliha oružja i opreme u kritičnim trenucima sukoba.
Projektili Storm Shadow, koje je Ujedinjeno Kraljevstvo već obezbedilo Ukrajini, i američki Atacms, koji bi mogao uskoro biti isporučen, imaju domet dovoljan da gađaju ove ciljeve duboko u unutrašnjosti Rusije.
Ovi projektili omogućavaju Ukrajini da precizno pogađa vojne objekte na velikim udaljenostima, što bi dodatno otežalo sposobnost ruskih snaga da se konsoliduju ili da odgovore na napade sa bezbednih lokacija unutar zemlje.
Važnost ruskih logističkih kapaciteta
Jedan od ključnih faktora koji daje prednost Rusiji u sukobu jeste sposobnost da prebaci trupe iz dubokih, sigurnih područja unutar svoje teritorije ka mestima sukoba.
To omogućava Rusiji da održava kontinuitet u snabdevanju i brzom raspoređivanju trupa, čak i nakon značajnih gubitaka na frontu.
Kako ističe Džordž Baros, vođa ISW grupe za geopodatke, ova sposobnost Rusije da neometano prebacuje trupe i resurse igra ključnu ulogu u njenoj vojnoj strategiji.
Baros dalje objašnjava da bi uspešni napadi na logističke centre i infrastrukturu mogli ozbiljno ugroziti rusku vojnu moć i smanjiti njen kapacitet za dugotrajne ofanzive.
Ako bi Ukrajina mogla da ometa ovu logističku prednost, ruske trupe bi se našle u situaciji da trpe ozbiljne logističke probleme, što bi ograničilo njihovu sposobnost da se brzo i efikasno pregrupišu ili da reaguju na ukrajinske napade.
Pored logističkih izazova, uništavanje skladišta oružja i zaliha takođe bi moglo prouzrokovati akutni manjak municije i opreme za ruske snage na liniji fronta.
To bi moglo dovesti do situacija u kojima bi ruske jedinice bile prinuđene da se povuku ili prekinu ofanzivne operacije zbog nedostatka osnovnih zaliha. Na taj način bi Ukrajina mogla iskoristiti priliku za ofanzive i osvajanje teritorija koje su od operativnog značaja.
Mogući efekti na sukob i vojna dinamika
Ukoliko bi ukrajinske snage uspešno sprovele ovakve udare, moguće je da bi došlo do značajne promene u vojnoj dinamici na terenu.
Iako Rusija trenutno ima prednost u pogledu mobilizacije i logistike, uspešni napadi na infrastrukturu unutar njene teritorije mogli bi da destabilizuju ove procese i dovedu do ozbiljnog slabljenja ruskih ofanzivnih kapaciteta.
U takvom scenariju, Ukrajina bi mogla steći inicijativu na frontu i potencijalno vratiti pod svoju kontrolu strateški važne teritorije.
Ukrajinski vojni zvaničnici više puta su naglašavali da je dugoročna sposobnost da se oslabe ruske linije snabdevanja i logistička podrška ključ za uspeh u ofanzivama.
Ako se Rusija suoči sa otežanom mogućnošću premeštanja trupa i opreme, Ukrajina bi mogla smanjiti pritisak na svoje linije fronta i otvoriti prostor za izvođenje novih ofanzivnih operacija, uključujući vraćanje teritorija u Donbasu ili čak Krimu.
Zapadna podrška i politički kontekst
Iako Kijev već duže vreme apeluje na Zapad da odobri upotrebu naoružanja sa dugim dometom za udare na ruskoj teritoriji, ova odluka zavisi od političke volje zapadnih zemalja, pre svega Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenog Kraljevstva.
Ova dva saveznika Ukrajine već su obezbedila značajnu vojnu pomoć, uključujući napredne raketne sisteme i projektilsku tehnologiju. Međutim, odluka o odobrenju upotrebe ovih sistema za ciljanje unutar Rusije nosi sa sobom ozbiljne političke posledice.
Jedan od glavnih strahova među zapadnim saveznicima je mogućnost eskalacije sukoba ako Ukrajina počne da gađa ciljeve unutar ruske teritorije.
Ipak, neki analitičari smatraju da bi ograničeni i pažljivo izvedeni udari na vojne ciljeve mogli pomoći Ukrajini da preokrene tok rata bez direktne eskalacije sukoba sa Rusijom.
U tom kontekstu, podrška zapadnih zemalja za ovaj oblik vojne taktike mogla bi biti od presudnog značaja za dalji razvoj situacije na terenu.
Ako Zapad da zeleno svetlo Kijevu, Ukrajina bi mogla dobiti značajnu vojnu prednost u sukobu, dok bi ruske snage bile primorane da preispitaju svoju logistiku i strategiju raspoređivanja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
