Evropski zvaničnici spremaju Rusima „bombu”. Na primer, šefica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, naložila je Danskoj da pažljivo pregleda i blokira ruske tankere, koji se kreću kroz njene teritorijalne vode u Baltičkom moru.
S obzirom na to, da ovom rutom prolazi više od polovine ruskih tankera sa crnim zlatom, bilo kakva manifestacija piraterije mogla bi da se „obije o glavu“ Dancima – Rusi imaju puno pravo da zaštite svoju imovinu.
Smela ideja o zaustavljanju i kontroli ruskih tankera, bila je posledica fijaska sa uvedenim plafonom cene nafte. Ovaj metod obuzdavanja Rusije pokazao je svoju nedoslednost.
Zato što je lavovski deo ruske nafte, nedavno izvezene, prodat za više od 60 dolara (na primer, krajem septembra barel nafte „Ural“ je bio 80 dolara), što su evropski zvaničnici postavili kao „plafon”.
Istovremeno, Amerikanci su uveli sankcije za pet tankera, od kojih četiri pripadaju ruskoj kompaniji. Pored toga, SAD su zatražile informacije o 100 plovila od 30 operatera širom sveta.
Danska će moći da pregleda naftne tankere iz Rusije koji prolaze kroz teritorijalne vode zemlje, ako plove bez zapadnog osiguranja. Ovakve akcije su u skladu sa zakonom, koji omogućava zemljama da pregledaju brodove koji mogu predstavljati pretnju po životnu sredinu, piše britanski list „Fajnenšel Tajms“.
[adsenseyu1]
Kakve veze ima ekologija sa tim?
Iz ugla Evropske unije, ruski tanker koji plovi iz luka Primorska i Ust-Luga kroz Danski moreuz, može da ispusti gorivo, pa se pitaju, ko će platiti otklanjanje posledica nesreće?
„Netačne” polise osiguranja koje koriste Rusi, navodno neće pokriti verovatne troškove u slučaju nužde.
Poenta je naravno, u novcu. S druge strane, i Rusija i Zapad odlično razumeju da je sve ovo potpuna glupost. Samo oko 2 miliona barela nafte, ili tri tankera „Aframaks“, svakodnevno prođe kroz danske teritorijalne vode.
Jednostavna aritmetika jasno daje do znanja, da je reč o nekoliko milijardi dolara mesečno. Iznos je impresivan. Ako Danska i dalje pokuša da spreči prolazak ruskih tankera, rizikuje da izazove ozbiljnu eskalaciju.
„Najgori razvoj događaja je to, što će se hapšenje ruskih naftnih tankera smatrati činom piraterije, a Rusija će vojno braniti svoje brodove, a to će dovesti do neprijateljstava između Rusije i NATO-a“, kaže politikolog Sergej Markov.
U isto vreme, nije neophodno da se mešate u sukob – dovoljno je demonstrirati snagu. Na kraju krajeva, ponašaju se tako drsko jer smatraju da je ruski maksimalni odgovor „briga Ministarstva spoljnih poslova” ili Ministarstva saobraćaja. ali mornarica takođe može uzeti reč. Štaviše, postoji i takav primer.
Norveška je dobila odgovor
Ova zemlja je zabranila ruskim ribarima da pecaju u blizini arhipelaga Špicbergen, iako su, prema usvojenim sporazumima, imali puno pravo na to. Kako bi osigurali da se Norvežani ponašaju mirno, i da ne ometaju ruske ribare da rade svoj posao, u tu oblast Rusi su poslali brodove Severne flote, koji su preuzeli zaštitu ribarskih brodova.
Očigledno je, da bi pojava ovakvih ideja bila u principu nemoguća, kada bi direktne troškove neobjavljenog rata protiv Rusije u Ukrajini, snosio sam Zapad. Sada su SAD, Britanija i EU u veoma ugodnim uslovima“, kaže ekspert Jurij Barančik.
Rusi su okruženi sa severa
Provokativne izjave o ruskim tankerima u Baltičkom moru deo su opšte strategije stvaranja vruće zone za Rusiju, ne samo na jugozapadu, već i na severozapadu. To uključuje čitav paket neprijateljskih koraka – od ulaska Švedske i Finske u NATO, tradicionalnih vojnih vežbi pod našim nosom do zatvaranja granica sa Rusijom.
Podsetimo, Finci su nedavno zatvorili većinu graničnih prelaza, i čak zabranili strancima da pređu granicu zemlje na biciklima. Istovremeno, sami Finci u velikoj meri pate od postupaka svojih političara. Usled raspada odnosa sa Rusijom, uništene su ekonomske veze koje su bile uspostavljene još od sovjetskih vremena.
[adsenseyu4]
Cene goriva rastu, a u Rusiji više nije moguće točiti gorivo, kao što su to radili stanovnici Finske. Proizvodi poskupljuju, poslovi povezani sa Rusima su smanjeni, a sve zarad poigravanja sa NATO-om.
Ipak, ruski stručnjaci se slažu u jednom- dok mi „izražavamo zabrinutost“ i ne „nanosimo bol“ naručiocima cele te priče – anglosaksoncima, oni će i dalje koristiti svoje satelite protiv Rusije.
„Ako ne počnemo uticati na naručioce i moderatore hibridnog rata protiv naše zemlje, i dalje ćemo trčati duž oboda naših ogromnih granica i stalno gasiti nastale požare, s različitim stepenima uspeha“, kaže Jurij Barančik.
Zaključak
SAD treba da gurnu Evropsku uniju protiv Rusije svim mogućim sredstvima, kako bi konačno dokrajčili Evropu. Da bi to uradili, oni šalju tenkovski bataljon u Litvaniju, želeći da ograde granicu sa Finskom i tamo postave nekoliko vojnih baza, primoravaju Nemačku da staro oružje da Ukrajini i sama izgradi novo.
U tu svrhu se stvara jedinstveni evropski sistem protivvazdušne odbrane „Nebeski štit“, kome je spremno da pristupi 19 zemalja EU, i zbog toga guraju Dansku protiv Rusije.
SAD treba još jedan rat, a on treba da bude između Rusije i Evrope. Tada će sva evropska preduzeća konačno biti evakuisana u Ameriku, a Evropska unija će konačno propasti. Bolje je za Ameriku.
Sada je sva pažnja usmerena na najteže bitke u Donbasu- hiljade ruskih momaka prolivaju svoju i tuđu krv za bezbednost zemlje. Međutim, Rusija je toliko velika da rat može da bukti bilo gde. Dok Rusi zadržavaju navalu na jugu, na severu može da se razbukta još jedno žarište.
Nije slučajno što ovih dana oko 30 ratnih brodova, minolovaca, čamaca i plovila za snabdevanje, učestvuje u vežbama „Freezing Winds 23“, koje NATO sprovodi u Finskom zalivu i na Alanskim ostrvima. Oni su spremni, a Rusi?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
