Amerika je još 2000. jasno stavila do znanja da Srbija mora trajno da bude isključena iz evropskog razvoja.
Još su na bezbednosnoj konferenciji u Bratislavi krajem aprila 2000. godine (u organizaciji Stejt departmenta i Američkog instituta za preduzetništvo) visoki američki zvaničnici jasno izneli svoje planove za Srbiju – između ostalog, da ona „trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja“.
[the_ad id=“160134″]
Za ta saznanja vezana za pozadinu NATO agresije na našu zemlju neizmerno smo zahvalni Viliju Vimeru (bivšem državnom sekretaru Ministarstva odbrane Nemačke, poslaniku u Bundestagu i potpredsedniku Parlamentarne skupštine OEBS-a), koji je prisustvovao pomenutoj konferenciji i pisao o tome tadašnjem nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu.
Ovo pismo je, zahvaljujući tadašnjem NIN-u, njegovom glavnom uredniku Slobodanu Reljiću i novinaru Nikoli Živkoviću, dospelo do srpske javnosti nekih osam godina kasnije. I ko god ga je tada pročitao i shvatio ozbiljno znao je da od EU integracija Srbije nema ništa. I da će svaki ustupak u tom pravcu biti nužno jednostran i utoliko još štetniji po srpski državni i nacionalni interes.
Zašto Vimerovo pismo nije ozbiljno shvaćeno od post-petooktobarske medijsko-političko-ekspertske klase je posebna priča. Neki verovatno nisu hteli da veruju u njega na sličan način na koji je teško članovima neke sekte da poveruju da postoji istina izvan sektinih ideoloških zidina.
[the_ad id=“160690″]
Drugi su bili dobro plaćeni da se prave naivnim i neobaveštenim. Treći jednostavno nisu bili dovoljno kompetentni – što je takođe očigledno bila svojevrsna preporuka i ulaznica u novu klasu.
A istinitost pisma, odnosno opisa američkih budućih planova za Srbiju ogleda se ne samo u dvodecenijskoj uzaludnosti i štetnosti srpskog „evropskog puta“ i pratećih žrtvi pravljenih zarad njega, već i tačnosti u predočavanju budućih dešavanja na evropskom kontinentu izvan same Srbije. Pogledajmo nekoliko ključnih tački:
1. Organizatori Konferencije su zahtevali da se u krugu savezničkih država što je moguće brže izvrši međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo.
To se i desilo nekih 8 godina kasnije.
[the_ad id=“160691″]
2. Ne umanjujući važnost naknadne legalističke interpretacije Evropljana, da je, naime, kod širenja zadataka NATO-a preko granica zakonski dogovorenog područja uratu protiv Jugoslavije bila reč samo o izuzetku, ipak je jasno da je u pitanju presedan, na koji se u svako doba svako može pozvati, i tako će mnogi ubuduće i da postupaju.
Na ovaj presedan su se najpre SAD kasnije više puta pozivale kao opravdanje za „humanitarne intervencije“ širom sveta.
3. Valjalo bi da se prilikom sadašnjeg širenja NATO-a ponovo uspostavi teritorijalna situacija od Baltičkog mora do Anadolije, kakva je postojala u vreme Rimskog carstva, kad je ono bilo na vrhuncu moći i zauzimalo najveće teritorijalno prostranstvo.
4. Zbog toga Poljska mora da bude okružena sa severa i sa juga demokratskim državama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbede kopnenu vezu sa Turskom. Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.
[the_ad id=“168118″]
Već četiri godine kasnije, odnosno 2004. godine, sledeći talas proširenja NATO je obuhvatio Slovačku, Rumuniju i Bugarsku, čime je uspostavljen neprekinuti kopneni most između Baltika i Crnog Mora, odnosno novi „sanitarni kordon“ prema Rusiji. A iza tog kordona, trajno pacifikovana Srbija je trebalo da bude osuđena na status permanentne američke vojne kolonije, nerazvijene i osuđene na tiho odumiranje.
5. Severno od Poljske treba da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima Sankt Peterburga Baltičkom moru.
Ovaj deo zadatka je konačno izvršen kada su Finska (2023) i Švedska (2024) pozvane a zatim i primljene u NATO članstvo posle početka ruske Specijalne vojne operacije u Ukrajini, koristeći izmišljeni bauk „ruske agresije“ kao sredstvo ubrzanog i praktično bespogovornog prijema ove dve nekada neutralne zemlje u najagresivniji vojni savez sadašnjice.
[the_ad id=“163488″]
Dakle, ispada da se proročanstva sadržana u Vimerovom pismu nisu u potpunosti ostvarila jedino kada je reč o Srbiji.
Istina, Srbija je isključena iz „evropskog razvoja“ kada je reč o EU članstvu. Međutim, zahvaljujući najpre ruskim diplomatskim naporima, koji su dosledno sprečavali prijem lažne države Kosovo u UN, rasparčavanje Srbije nije međunarodno ozakonjeno, čime je Srbija kao država „ostala u igri“ na međunarodnoj diplomatskoj pozornici, što joj je uveliko olakšalo odlučnije otvaranje ka (nezapadnom) ostatku sveta kao kredibilnom partneru.
[the_ad id=“115261″]
Takav status je olakšalo i kasniji kineski izbor Srbije kao njenog „najvažnijeg partnera na Balkanu i u Jugoistočnoj Evropi“, kao važne karike kineskog globalnog projekta „Pojas i put“ i kao jedne od samo nekoliko zemalja na svetu s kojim je Kina zvanično uspostavila „zajednicu za zajedničku budućnost“.
A nedavna poseta kineskog predsednika Srbiji je praktično ozvaničila krah američke politike izolacije Srbije najavljene u Vimerovom pismu.
Naravno da smo kao narod i država dužnici i Rusiji i Kini što su nam pomogle da osujetimo ovaj opasan i krajnje neprijateljski plan američke globalističke duboke države. Međutim, red je da i sebe pomalo potapšemo po ramenu.
[the_ad id=“163487″]
I drugi narodi i države su mogli, mnogo lakše od nas, da izbegnu usisavanje u američki-kontrolisanu EU superdržavu i u prateći američki projekat remilitarizacije Evrope i pravljenja nove blokovske podele na evroazijskom prostoru. Ali nisu.
U tom smislu, Srbija i Srbi su ponovo „remetilački faktor“. Isprečili smo se ponovo na putu novih imperijalista, naslednika ne samo starog Rima, već i Napoleona i Hitlera, i ponovo stali na pravu stranu istorije.
Tačno je da smo u Rusiji i Kini stekli moćne i dobre saveznike, odnosno partnere. Ali je ne manje tačno to da smo ih i sami zaslužili.
Aleksandar Pavić (rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[the_ad id=“168140″]
[the_ad id=“163487″]
[the_ad id=“163488″]
[the_ad id=“163488″]
[the_ad id=“160303″]
[the_ad id=“156561″]
[the_ad id=“166197″]
