[adsenseyu3]
Postoje artefakti za koje se kaže da su „van vremena i prostora“, a to su obično praistorijski objekti pronađeni na mestima na kojima, s obzirom na nivo tehnologije koji je bio potreban da se oni naprave, nikako ne bi mogli da se nalaze.
Naučnici ne vole ovakve artefakte, dok ih avanturistički nastrojeni istraživači obožavaju pošto pružaju alternativne naučne teorije.
Neverovatno mali artefakti u obliku kalema su 1991. godine pronađeni na obroncima ruskih reka Kozim, Narada i Balbanju, a rasprava o tim objektima i danas traje. Ove misteriozne strukturice ukazuju na to da je nekada davno, pre 300.000 godina, postojala kultura koja je razvila nanotehnologiju.
Ovi ručno napravljeni kalemovi su otkriveni za vreme geološkog istraživanja vezanog za zlato na planini Ural. Pored kalemova, prisutne su i spirale, ali i razni drugi neidentifikovani mehanički delovi.
[adsenseyu1]
Prema analizi Ruske akademije nauka u Siktivkaru, najveći delovi su uglavnom napravljeni od bakra, dok su manji napravljeni od volframa i molibdena.
Najveći objekti su veličine oko 3 cm, dok su najmanji veličine 2,5 µm i većinom ispoljavaju zlatni presek. Njihov oblik ukazuje na to da su napravljeni ručno, a ne da ih je stvorila priroda. Zapravo, oni veoma podsećaju na komponente današnje nanotehnologije.
Institut u Moskvi tvrdi da su one suviše stare da bi bile napravljene modernom proizvodnjom.
Dr Matvejeva sa Centralnog istraživačkog odeljenja za geologiju i eksploataciju plemenitih metala je 1996. godine napisala da, uprkos tome što su komponente veoma stare, imaju tehnološko poreklo.
Objekti su pronađeni na dubini između 3 i 12 metara, a smatra se da su stari između 20.000 i 318.000 godina.
Kako su ljudi mogli da proizvedu tako malene komponente u dalekoj prošlosti i za šta su se one koristile? Neki veruju da ovi kalemovi ukazuju na to da je ljudska rasa posedovala sofisticiranu tehnologiju u eri Pleistocena, dok drugi tvrde da su ove objekte napravili vanzemaljci.
Artefakti su proučavani na četiri različite ustanove u Helsinkiju, Sankt Peterburgu i Moskvi. Međutim, sva dalja istraživanja strukturica su zaustavljena nakon smrti dr Johanesa Fibaga, koji je bio vodeći istraživač, 1999. godine.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
