Pad Bašara el Asada i dolazak na vlast radikalnih islamističkih grupa u Siriji nisu samo epilog dugotrajnog sukoba, već ključni deo globalne igre moći u kojoj su se ukrstili interesi velikih sila, regionalnih aktera i radikalnih organizacija. Ovaj događaj ima duboke posledice ne samo za Siriju, već i za širu geopolitičku scenu Bliskog istoka, Evroazije i sveta.
Ofanziva na Damask i pad režima Bašara el Asada
Sukob u Siriji kulminirao je munjevitim napadom opozicionih snaga predvođenih grupama poput Hajat Tahrir el Šama (HTŠ) i Slobodne sirijske armije, koje su uživale intenzivnu podršku SAD, Izraela i drugih zapadnih i regionalnih sila.
Ofanziva, koja je započela iz Idliba, bila je koordinisana međunarodna operacija u kojoj su učestvovale različite obaveštajne službe, plaćenici iz više zemalja i napredna vojna tehnologija.
Sirijska arapska armija (SAA) povukla se iz Damaska, a predsednik Bašar el Asad, suočen s gubitkom ključnih gradova i saveznika, napustio je zemlju.
Rusija mu je pružila azil, dok su opozicione snage preuzele kontrolu nad glavnim gradom. Lider HTŠ-a, Abu Mohamed el Džolani, proglasio je pobedu i najavio formiranje nove vlasti zasnovane na šerijatskom zakonu.
Internacionalna pozadina operacije
Preuzimanje Damaska i pad Asadovog režima nisu bili spontani događaji, već rezultat pažljivo osmišljenog plana. Prema navodima brazilskog analitičara Pepea Eskobara, nekoliko ključnih sastanaka prethodilo je ofanzivi.
Na jednom od njih, 18. novembra, šef izraelske tajne službe Šin bet sastao se s turskim
obaveštajnim vrhom, dok je 25. novembra novi generalni sekretar NATO-a Mark Rute posetio predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana. Samo dan kasnije, pod zastavom HTŠ-a, pokrenut je napad na Alep, što je bio uvod u širu operaciju preuzimanja Sirije.
Eskobar navodi da su u ovoj operaciji učestvovali radikalni islamisti iz više zemalja, uključujući Ujgure, Uzbege, Tadžike, Ukrajince, pa čak i pripadnike ISIS-a. Ofanziva je koordinisana uz pomoć američkih bespilotnih letelica, sistema za satelitsku navigaciju i elektronsko ratovanje, što je omogućilo potpuno ometanje komunikacija SAA.
Ukrajinski vojni savetnici, prema izvorima iz sirijskih specijalnih službi, igrali su ključnu ulogu u obuci boraca i korišćenju naprednih tehnologija, dok su SAD i Izrael obezbedili logističku i obaveštajnu podršku.
Turska između saveznika i izdaje
Jedan od najkontroverznijih aspekata ovog događaja je uloga Turske, koja je, prema Eskobaru, prekršila svoje političke obaveze prema Rusiji i Iranu. Ankara je dozvolila da radikalni islamisti koriste njenu teritoriju kao bazu za pokretanje ofanzive, čime je praktično omogućila SAD i Izraelu da sprovedu operaciju bez direktnog učešća na terenu.
Ova situacija stavila je Tursku u nezgodnu poziciju. Iako je formalno partner Rusije i članica BRIKS-a, njena uloga u operaciji izazvala je sumnje Moskve i Teherana. Lider HTŠ-a, Džolani, dugo je bio pod zaštitom turske obaveštajne službe, a Izrael je otvoreno priznao da podržava opozicione snage u Siriji kako bi oslabio osovinu otpora koja uključuje Iran, Hezbolah i Asada.
Novi izazovi za Bliski istok i svet
Pad Asadovog režima otvara brojna pitanja o budućnosti Sirije i Bliskog istoka. Sirija je decenijama bila ključna raskrsnica geopolitike i trgovine, kao i stub iranskog uticaja u regionu. Sada, s dolaskom radikalnih islamističkih grupa na vlast, zemlja se suočava s mogućnošću dugotrajnog haosa i daljeg raspada.
Iran, koji je bio glavni saveznik Asada, sada mora da se suoči s posledicama ovog poraza. Povlačenje iranskih snaga iz Sirije već je oslabilo osovinu otpora, dok su američke i izraelske operacije dodatno potkopale iransku poziciju u regionu.
Rusija se, s druge strane, suočava s gubitkom strateških pozicija na Bliskom istoku.
Sirijske baze bile su ključne za rusku vojnu i diplomatsku strategiju u regionu, a njihov gubitak može ozbiljno ugroziti ruske interese ne samo na Bliskom istoku, već i u širem evroazijskom prostoru.
Šta donosi budućnost?
Kako ističe američki analitičar Lari Džonson, pad Asada možda označava kraj jedne ere, ali sukobi u Siriji daleko su od završetka. Umesto stabilnosti, zemlja bi mogla postati poprište novih sukoba između različitih frakcija, dok će SAD i Izrael nastaviti da koriste sirijski haos za ostvarivanje svojih strateških ciljeva.
Za razliku od sekularne države koju je predvodio Asad, nova vlast u Damasku će verovatno uvesti strogi šerijatski zakon, što bi moglo izazvati dodatne podele i nasilje.
Sirijska kriza preti da se prelije na susedne zemlje, dok su regionalni akteri poput Irana, Rusije i Turske primorani da preispitaju svoje strategije.
Sirijski sukob je odavno prerastao granice unutrašnje borbe za vlast. Pad Bašara el Asada, podržan međunarodnim snagama i složenim geopolitičkim kalkulacijama, predstavlja prekretnicu ne samo za Siriju, već i za globalnu scenu.
U ovom trenutku, Bliski istok stoji na ivici novog haosa, dok velike sile nastavljaju da koriste sukobe za ostvarivanje svojih interesa, ostavljajući milione ljudi u neizvesnosti i strahu od budućnosti.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
