Bivša ministarka spoljnih poslova Austrije i direktorka centra G.O.R.K.I. pri Sankt Peterburškom državnom univerzitetu Karin Knajsl iznela je niz zapažanja u intervjuu za TASS, govoreći o mogućnosti da Rusija ima pravni osnov da uloži veto na eventualno članstvo Austrije u NATO.
Na pitanje o nedavnoj izjavi aktuelne ministarke spoljnih poslova Austrije Beate Majnl-Rajzinger, koja je najavila da zemlja može razmotriti odustajanje od vojne neutralnosti i pristupanje NATO savezu, Knajsl ističe da ova debata traje već četvrt veka.
Prema njenim rečima, praktična saradnja sa NATO već odavno postoji u više oblasti. Kao glavni argument za potencijalno približavanje savezu, Majnl-Rajzinger navodi, kako kaže Knajsl, promene u bezbednosnom okruženju izazvane navodno „agresivnijom politikom“ Rusije, što je, prema njoj, pomenuto u intervjuu za nemački list Welt am Sonntag.
Knajsl podseća i na stav bivšeg šefa diplomatije Aleksandra Šalenberga iz Austrijske narodne partije, koji je u protekle tri godine tvrdio da je austrijska neutralnost isključivo vojnog karaktera, ali ne i političkog.
To je, prema njenom mišljenju, dovelo do nove faze rasprave koju ona, kao pravnik, smatra teško razumljivom, jer austrijski ustav jasno propisuje obavezu trajne neutralnosti.
U tom kontekstu podseća da Austrija decenijama nije dozvoljavala korišćenje svoje teritorije za tranzit trupa NATO, čak ni tokom oružanih sukoba poput onih u Iraku ili na Kosovu.
Danas, međutim, ističe da se NATO isporuke oružja Ukrajini redovno prevoze preko austrijske teritorije. Za razliku od Austrije, članica NATO Mađarska, dodaje Knajsl, ne dozvoljava takav tranzit kroz svoju teritoriju. Time se, kako tvrdi, već tri godine primenjuje potpuno nova praksa.
Ona posebno naglašava važnost trećeg aspekta – istorijsko-pravni okvir austrijskog neutralnog statusa. Knajsl podseća da neutralnost nije isključivo unutrašnja odluka austrijskog parlamenta iz 1955. godine, već da joj je prethodilo potpisivanje Državnog ugovora o ponovnom uspostavljanju nezavisnosti Austrije 15. maja 1955.
Taj dokument su potpisale četiri sile pobednice iz Drugog svetskog rata: SAD, Velika Britanija, Francuska i tadašnji SSSR.
Inicijativa da Austrija postane neutralna, kako tvrdi, potekla je iz Moskve još 1952–1953. godine, po uzoru na status Švajcarske. Na osnovu toga, Knajsl smatra da postoji čvrsta veza između međunarodnog ugovora i neutralnog statusa zemlje, koji je kasnije samo potvrđen parlamentarnim aktom.
Sa pravnog stanovišta, tvrdi da austrijski parlament ne može jednostavno ukinuti neutralnost, čak ni dvotrećinskom većinom, i odlučiti o pristupanju NATO-u bez razmatranja uloge svih potpisnica Državnog ugovora.
U tom kontekstu, Knajsl ističe da bi tri zapadne sile verovatno podržale članstvo Austrije u NATO, ali da Rusija, kao naslednica SSSR-a, prema njenoj oceni, može izneti pravni prigovor.
Iako su u Rusiji već izrečene određene političke izjave na tu temu, ona primećuje da ozbiljna i detaljna rasprava o značenju Državnog ugovora još nije otvorena. Istovremeno, Majnl-Rajzinger, kako navodi, želi da pokrene ovu debatu, ali, prema trenutnim procenama, u parlamentu ne postoji većinska podrška za promenu sadašnjeg statusa.
Webtribune.rs
