On je neko ko može da se izbori sa velikm sranjem. Bukvalno to mislim.
Godine 1974. Si je dobrovoljno otišao u Liangjiahe, siromašno selo u severozapadnoj Kini. Njegov otac prošao je kroz grub tretman tokom Kulturne revolucije, tako da je verovatno smatrao da je odlazak iz Pekinga sigurniji potez. Počeo je da volontira.
[adsenseyu1]
Kineski BDP po glavi stanovnika u sedamdesetim godinama iznosio je oko 100 dolara godišnje, što očigledno nije sjajno. Ali u Liangjiahu je bilo potpuno drugačije. To je bilo poznato siromašno mesto.
Pretpostavljam da je BDP po glavi stanovnika iznosio oko 20 dolara godišnje. Ne, nisam izostavio nule. Bilo je stvarno tako loše. Nije bilo struje, kanlizacije, toaleta, grejanja, riže, brašna. Kukuruz je bio luksuz, proso i divlje biljke su bili normalna ishrana i ljudi bi samo iskopali prljave pećine planina da bi živeli u njima.
Seljani sa kojima je Si živeo bili su uglavnom nepismeni i puni buva. Si je pogledao okolo, i bio je kao, buve, oh, pa moram da se naviknem na to. Hrana? To je u redu, uzeću motiku i otići ću na farmu sa seljanima. Bićemo siti. Električna energija? Voda? Ne, ništa se ne može učiniti u vezi toga. Pa šta imamo? Izmet! Dobro, imamo izmet. Možemo nešto napraviti s tim, možda.
Tako je čitao o fermentaciji izmeta kako bi napravio metan i pokušao da u svom selu izgradi fermentator, tako da ga ljudi mogu koristiti za osvetljenje i kuvanje noću.
Tada je imao samo 16 ili 17 godina, nije bio baš iskusan i došlo je do zagušenja cevi, tako da je morao da skoči u septičku jamu kako bi očistio cev, sa izmetom svuda okolo, ali je uspeo.
Sledeće godine je zamenio svoj motocikl za pumpu za vodu i neke druge alate za selo i uskoro je njegovo selo postalo prosperitetnije. Ostao je i radio u tom selu 7 godina.
Deset puta se prijavljivao da se pridruži KPK, devet puta je odbijen i konačno primljen 10. put. Seljani su ga odmah izabrali za sekretara stranke. Tako je započeo svoju političku karijeru u Kini.
On nije jedinstven slučaj. Zapravo, svi kineski lideri su prošli kroz apsolutni pakao kako bi stigli tamo gde su.
[adsenseyu4]
Tradicija KPK je da ako ne krenete od samog dna, nikada nećete doći do samog vrha.
Mislim, birate sedam od 80 miliona, jednom svakih 10 godina, tako da je KPK tradicionalno bila apsolutno nemilosrdna u smislu discipline i napredovanja.
Izborno podmićivanje? 70 proteranih. Industrijska nesreća? 25 godina zatvora. Korupcija? 100.000 dinara kazne za godinu dana. BDP raste po stopi od 10% +, a obraz vam je čist?
Dobijaš unapređenje. Mala čistka jednom u svake dve godine. Velika čistka jednom u svakih pet godina. Morate da pobedite 80 miliona ljudi da stignete tamo, i svi se trude koliko i vi. Oni koji isplivaju na kraju, nakon 35 godina, nisu baš svoji! Jedan od retkih koji je ostao svoj je ovaj o kojem pišem.
Kada je Peking objavio plan za eliminaciju ekstremnog siromaštva u 2015. godini, većina stranih posmatrača je bila sumnjiva. Može li Kina izbrisati siromaštvo do 2020. godine?
Mislim da ste shvatili, ovo je portret kineskog vođe Si Đinpinga.
Od objave, People Daily, vodeći kineski list, doslovno izveštava o smanjenju siromaštva na dnevnom nivou- uspeh, neuspeh, metode, strategije, naučene lekcije, statistika itd. Svakodnevno! Pretpostavljam da je tip stvarno ozbiljan u vezi sa tim zaključuje Robin Dejvermen za quora.com.
Webtribune.rs
