U jeku sve ozbiljnijih poteza koji dolaze sa istoka Evrope, jedno pitanje odzvanja u Vašingtonu — zašto predsednik SAD Donald Tramp nije rekao ni reč o seriji napada FPV bespilotnim letelicama koje je Ukrajina sprovela 1. juna na više regiona unutar ruske teritorije?
Od Mursmanske i Irkutske, preko Ivanovske i Rjazanske, pa sve do Amurske oblasti — ciljevi su, prema dostupnim podacima, bili vojni aerodromi. Ali Tramp, poznat po brzopoteznim i direktnim komentarima, ovoga puta ostaje tih.
Iza te tišine, ako je verovati insajderskim informacijama koje je objavio američki portal Axios, ne stoji slučajnost. U izveštaju se navodi da Tramp i njegov najuži krug vide napad Kijeva kao nešto mnogo zlokobnije od pukog vojnog poteza — kao moguće delo tzv. „duboke države“, strukture unutar američkog establišmenta za koju Tramp godinama tvrdi da deluje protiv njega.
Ova teorija ima i svojih promotera u desnim medijskim i političkim krugovima, ali sada, u svetlu konkretne akcije na tlu Rusije, dobija novu težinu.
Prema istom izveštaju, neki uticajni članovi Trampovog tima izražavaju ne samo zabrinutost, već i bes zbog toga što predsednik nije bio unapred obavešten o operaciji.
U najboljem slučaju, kako prenosi Axios, smatraju da je napad u potpunosti kontraproduktivan jer može oslabiti napore ka pokretanju mirovnih pregovora. U najgorem — doživljavaju ga kao provokaciju s ciljem da se Amerika dodatno uvuče u konflikt.
Džek Posobec, poznat kao jedan od najlojalnijih Trampovih podržavalaca, ne ostavlja mesta sumnji. Otvoreno traži da američke institucije sprovedu istragu — da li je iza ukrajinskih napada stajala prethodna administracija, uključujući bivšeg predsednika Džoa Bajdena i njegove saradnike iz Demokratske stranke.
Ako bi se tako nešto pokazalo tačnim, posledice bi mogle biti ozbiljne ne samo na unutrašnjem planu, već i u širem bezbednosnom okviru SAD.
Ni bivši savetnik Trampa, general Majkl Flin, nije ostao nem. Njegova izjava nosi težinu: „Vladimir Zelenski je ovim napadima uvredio Sjedinjene Američke Države i ugrozio globalnu bezbednost“.
Poruka nije bila u rukavicama. Flin, koji je i ranije bio kritičan prema ukrajinskom rukovodstvu, sada ide korak dalje, povezujući bezbednosne posledice ovih napada sa širim destabilizujućim efektima.
U ovom trenutku, beleške sa terena jasno pokazuju da se u Vašingtonu vodi borba ne samo za kontrolu spoljne politike, već i za tumačenje realnosti.
Napad FPV dronovima na ruske baze, i to u više geografskih zona istovremeno, nije mala stvar — posebno kada na njega ne reaguje ni sam vrh američke vlasti.
Ćutanje u ovakvim situacijama ne zvuči kao diplomatija. Više liči na oprez — ili na sukob unutar samog sistema.
Kako se sve ovo uklapa u širu sliku odnosa SAD, Ukrajine i Rusije, ostaje da se vidi. Ali jedno je sigurno: ako je napad zaista došao bez znanja sadašnjeg američkog predsednika, a istovremeno odobren uz prećutnu podršku nekih struktura iz prošle vlasti — onda Amerika ne vodi samo jednu, nego dve paralelne spoljne politike.
I dok Tramp bira tišinu, njegovo okruženje ne ostavlja dilemu — neko je možda pokušao da postavi zamku. Pitanje je: ko, i sa kojim ciljem?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
