[adsenseyu3]
Kako mi ljudi danas identifikujemo život? Da li su kiseonik i voda faktori života ili je moguće da postoje drugi organizmi kojima su potrebni neki drugi elementi za život? Ako je tako, da li je moguće da univerzum predstavlja džinovski živi organizam?
Definitivno je moguće da život postoji u većim dimenzijama, pa čak i na „kosmičkom nivou“. Neki naučnici su, razmišljajući o „značenju života“, došli do zaključka da život predstavlja mnogo više nego što se do sada mislilo. Moguće je da je čitav kosmos jedan živi organizam u kom mi živimo i krećemo se kao jedinka.
Mi danas znamo da delimo planetu sa životinjama poput slonova, kitova i 8 miliona drugih eukariotskih vrsta. Jasno je da su sva živa bića na našoj planeti isprepletana na neki način, a to bi moglo značiti da smo svi mi deo jednog živog organizma.
Prva osoba koja je pomislila da bi univerzum mogao biti jedan veliki organizam je bio grčki filozof Anaksagora, ali ideju o tome je većim delom formulisao Platon. Posle njega su se ovom idejom pozabavili stoici, Plotinus i neoplatonci.
[adsenseyu1]
Prema teoriji „organizma“, ono što čini univerzum, a u šta spadaju galaksije, crne rupe, kvazari, zvezde, nebule, planete, pa i mi sami, trebalo bi se smatrati tkivom živog diva, odnosno delovima tela univerzuma.
Karakteristike živih organizama su rađanje, rast, reprodukcija i smrt, ali prema istraživačima ovi aspekti se mogu primeniti i na univerzum. Već sama činjenica da se univerzum širi računa se kao rast, a moguće je da jednog dana u dalekoj budućnosti i univerzumu dođe kraj. Međutim, šta je sa reprodukcijom? Da li se univerzum razmnožava i da li ih postoji više? Da li je moguće da „naš“ univerzum ima svoju „porodicu“?
Kako navodi fizičar Li Smolin, osnivač Perimeter instituta za teorijsku fiziku, naš univerzum je već stvorio čitavu porodicu skrivenih univerzuma koji se nalaze iza mračnih horizonata crnih rupa.
„Zakoni prirode su u savršenoj harmoniji, tako da i univerzum može da stvara život“, kaže Smolin. „Zamislite kada bi se ovi zakoni imalo promenili. Univerzum ne bi bio gostoljubivo mesto, a još uvek je misterija zašto je univerzum toliko prihvatljiv iz ugla biologije“.
[adsenseyu4]
Kosmolozi često nailaze na problem po imenu „savršena harmonija“. Kada bi bilo koje sile prirode bile jače ili slabije za manje od 1%, zvezde i galaksije se nikada ne bi formirale. Ne bi bilo čak ni atoma.
Smolin je tražio objašnjenje za to i nije ga našao u teorijskoj fizici već u biološkoj teoriji evolucije. „Prirodna selekcija objašnjava složene strukture života koje se sporo razvijaju“, kaže Smolin. Da li je moguće da je naš složeni univerzum rezultat kosmičke verzije biološke evolucije?
Mnogi veruju da je to znak da je naš univerzum pažljivo skrojen od strane Stvaraoca koji ga je dizajnirao za stvaranje čovečanstva.
Ali da li to znači da univerzum ima svoje pretke? Šta je sa pojmom vremena? Da li je ono primenjivo na „evoluciju“ univerzuma?
[adsenseyu1]
Smolin tvrdi da se odgovor nalazi u centru neprobojnih crnih rupa, gde poznati zakoni fizike prestaju da važe. Ovaj teorijski fizičar veruje da, kada zvezda eksplodira, ostavljajući iza sebe prostor poznat kao crnu rupu, dolazi do rađanja novog univerzuma.
Smolin smatra da naš univerzum pripada grani beskrajno rastućeg džinovskog kosmičkog drveta. „Kosmos funkcioniše kao i biologija: Postoji populacija univerzuma koji mogu da stvaraju potomke putem crnih rupa“.
Smolin je čak otkrio i misterioznu analogiju između kosmičkog i biološkog drveta.
Smolin veruje da je za formiranje crne rupe potrebna veoma velika zvezda, ali i ogromni oblaci hladnog gasa i prašine, tako da ove supstance mogu da se pretvore u ugljen-monoksid, jer su njegove komponente ugljenik i kiseonik ključne za formiranje života. Kako Smolin navodi, ova dva elementa su prisutna u univerzumu u velikoj meri, zbog čega gostoljubivost kosmosa predstavlja samo sporedni efekat njegove „plodnosti“.
Ukoliko je Smolin bar malo u pravu, zakoni fizike koje znamo i razumemo danas su pažljivo namešteni da održe plodnost kosmosa. Isti ti zakoni čine naš svet mestom u kojem život koji se zasniva na ugljeniku, kiseoniku i hemiji može da opstane.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
