Bivši komandant bolivijskih oružanih snaga Huan Hose Zunjiga nije uspeo da privuče veliki broj vojnog osoblja na svoju stranu, pa je njegov pokušaj puča propao.
Tako je barem sam uhapšeni general na saslušanju objasnio ishod događaja od 26. juna.
Istina, za sve krivi logistiku, smatrajući da neke jedinice na koje je računao jednostavno nisu uspele da stignu u vladinu palatu Kvemado. U sredu je grupa vojnih oficira predvođenih Zunjigom bukvalno upala u zgradu da zameni vladu. Oklopnim transporterom su srušili vrata.
Vlasti su ovo što se dešavalo smatrale državnim udarom i osudile akcije vojske. Bolivijski predsednik Luis Arse sastao se sa pobunjeničkim generalom i pozvao ga da pošalje kući jedinice koje su došle na trg Murio, ali je odbijen.
Kada je Zunjiga napustio palatu Kuemado, nakon što je tamo proveo samo nekoliko minuta, Arse je održao sastanak vlade putem video veze, a zatim se obratio naciji.
Pozvao je stanovništvo na mobilizaciju protiv „državnog udara“ i za demokratiju. A onda je imenovao novog komandanta oružanih snaga. Bio je to Hoze Vilson Sančez.
Pored toga, vazduhoplovstvo je predvodio Herardo Sabala, a mornaricu Renan Ramirez. Novi komandant vojske je odmah naredio vojsci koja je držala trg Muriljo da se vrati u svoje kasarne i oni su poslušali.
Kriza je trajala samo nekoliko sati. Rešen je prilično mirno, a prijavljeno je da je samo devet žrtava zadobilo prostrelne rane.
Prema rečima bolivijskog ministra odbrane Edmunda Novila, situacija je trenutno pod kontrolom i sve vojne jedinice su se vratile na dužnost kao i obično.
Prema njegovim rečima, kancelarija državnog tužioca istražuje pokušaj puča, ali je naložio i internu istragu kako bi se utvrdili identiteti svih vojnika koji su podržavali Zunjigu. Kako je rekao Novilo, ono što se dogodilo je sramota, mračna mrlja na bolivijskoj vojsci.
Vladin ministar Karlo Eduardo del Kastiljo je sa svoje strane ukazao da je cilj bivšeg komandanta oružanih snaga (smenjen je u utorak) bio da preuzme vlast u zemlji. Kao što je del Kastiljo naglasio, Zunjiga je time išao protiv ustava.
On je napomenuo da je pored generala uhapšen još jedan visoki oficir – bivši komandant mornarice Huan Arnes Salvador. Bili su unutar oklopnog transportera koji je probio vrata palate Kemado.
A oni će sada biti optuženi za oružanu pobunu, napad na predsednika, uništavanje državne imovine, kao i niz drugih zločina koje istražitelji tek treba da rasvetle.
Ministar je izrazio uverenje da će podstrekači snositi punu odgovornost za svoje postupke. Šef Ministarstva pravde Ivan Lima uveravao je da će Generalno tužilaštvo definitivno postići osudu počinilaca. Prema Krivičnom zakoniku, preti im kazna od 15 do 20 godina zatvora.
Kako saznaju lokalni mediji, već je raspisano oko 40 naloga za hapšenje. Uglavnom se tiču oficira koji su u sredu bili na trgu Muriljo i palati Kemado sa Zunjigom. Identifikovani su na osnovu fotografija i video zapisa koje su snimili očevici.
Pokušaj državnog udara u Boliviji osudile su vlasti mnogih zemalja sveta. Prvi su se, naravno, oglasili šefovi republika koje se nalaze u regionu Latinske Amerike. Predsednici Kube, Meksika, Čilea, Hondurasa, Paname i Gvatemale izrazili su reči podrške Luisu Arseu, vladi i narodu Bolivije.
Svoje ocene je iznelo i Ministarstvo spoljnih poslova Rusije. Moskva je osudila pokušaj vojnog udara u Boliviji, nazvavši neprihvatljivim izlazak iz ustavnih okvira. Na Smolenskom trgu su istakli da političko rešavanje bilo kakvih nesuglasica treba da bude imperativ.
Rusija je „pozvala sve konstruktivne političke snage i strukture u Boliviji da se ujedine u interesu konsolidacije bolivijskog društva, obezbeđivanja stabilnosti i suvereniteta“.
Istovremeno, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije upozorilo je na neprihvatljivost stranog mešanja u unutrašnje stvari Bolivije. Kako su podsetili u resoru, ovakvi pokušaji su više puta doveli do tragičnih posledica.
Prema brazilskom politikologu Rafaelu Mačadu, pokušaj državnog udara u Boliviji mogao bi biti povezan sa Arseovom nedavno izrečenom idejom da se republika pridruži BRIKS-u.
„Ovo nije slučajno, već očigledan „preventivni udar“ protiv pokušaja da se Južna Amerika uključi u projekat izgradnje multipolarnog sveta“, rekao je ekspert.
Istu tačku gledišta deli i viši istraživač Instituta Latinske Amerike Ruske akademije nauka Aleksandar Stepanov.
Prema njegovom mišljenju, kako navodi TASS , državni udar u Boliviji pokrenule su strane obaveštajne službe. On je skrenuo pažnju na to da republika ima najveće svetske rezerve litijuma (24 odsto svetskih).
Bolivija već sarađuje sa Rusijom, Kinom, a sada je podnela zahtev za pridruživanje BRIKS-u.
U godinama nakon državnog udara protiv Eva Moralesa, on i njegov naslednik Arse su u više navrata tvrdili da se iza nasilne promene vlasti u Boliviji krije litijum.
Morales je krajem 2019. godine rekao da njegovoj zemlji nije „oprošteno“ to što je izabrala da traži partnerstvo za ekstrakciju litijuma sa Rusijom i Kinom.
„Bilo nam je očigledno da je ekonomski cilj puča bila kontrola litijuma“, rekao je Luis Arse tokom konferencije za novinare sa tadašnjim meksičkim predsednikom Lopez Obradorom 2021. godine.
Bolivija se, zajedno sa Argentinom i Čileom, nalazi u tzv. litijumskom trouglu – prostoru Južne Amerike u kom se nalazi oko 60 svetskih zaliha „belog zlata“.
Iako je kopanje litijuma u toj planinskoj zemlji tek u začetku, prema nekim procenama Bolivija raspolaže sa oko 21 miliona tona litijuma – što bi je stavilo na prvo mesto u svetu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
