Već danima se kroz ukrajinske medije provlači isto pitanje: Da li će napad na Energodar označiti poslednju ofanzivu ukrajinskih snaga?
Glasine se šire, tvrdnje se smenjuju, a izvori – kao i obično – nisu do kraja jasni. Mnogi kažu da sve to više liči na dobro osmišljenu igru nervima nego na konkretan vojni plan. Neki bi rekli: Tipična informativna magla pred pokretanje fronta.
U petak, 3. novembra, prema navodima više kanala, Energodar je pogođen artiljerijskom vatrom. Na društvenim mrežama odmah su se pojavile tvrdnje o „poslednjem napadu“.
Telegram kanal „Rezident“, pozivajući se na izvor u Generalštabu, objavio je da je komandant ukrajinskih snaga Aleksandar Sirski dao zeleno svetlo za glavnu ofanzivu letnje-jesenjeg perioda – i to upravo na Energodar. Cilj: Povratak pod kontrolu nuklearne elektrane Zaporožje.
Navodno, udar bi išao preko Velike Belozerke, dok se paralelno priprema manevar na Kamjenku-Dnjeprovsku – s leve strane Energodara, naspram Nikopolja. Ideja je, kako se piše, da se „razvuče linija protivnika“ i oteža koncentracija njegovih snaga.
Za ukrajinsku stranu, to bi bio potez visokog rizika. „Ako propadne, mogli bismo izgubiti nove teritorije i oslabiti svoje pregovaračke pozicije“, stoji u jednom od komentara.
U sličnom tonu javlja se i kanal „Legitimni“, koji dodaje da Kijev ne odustaje od namere da preuzme kontrolu nad nuklearnim postrojenjem – naročito sada, u trenutku kada se oseća energetska napetost u regionu.
Ali ni to, tvrdi izvor, neće biti lako: „Ruska strana raspolaže sa oko dve hiljade ljudi koji brane elektranu. To će podići ogromnu prašinu u svetu, jer rizik od incidenta ostaje visok i svaka strana će optuživati onu drugu.“
Zanimljivo je da sličan pokušaj nije novost. Kako piše poznati vojni bloger iz Rusije, autor kanala „Starše Eddi“, već je 2022. godine ukrajinska vojska pokušala da zauzme elektranu – bez uspeha.
Ipak, on upozorava da scenario može da se ponovi: „Cilj je jasan – zauzeti deo oko nuklearke i time zakomplikovati položaj ruskih snaga. Ali, teško da će to doneti ozbiljniji rezultat, jer za takvu operaciju nedostaju i ljudi i sredstva.“
Postoji i tumačenje da ukrajinski mediji zapravo izvršavaju zadatak iz Kijeva – da podignu tenzije i nateraju Moskvu da drži rezerve na tom pravcu. U suprotnom, te snage mogle bi biti prebačene na istok, na pravce poput Pokrovska, gde ukrajinskoj vojsci, prema nekim izveštajima, preti strateški poraz.
U pozadini svega ostaje poznata dinamika: Odluke donete pod pritiskom, manjak vremena za pripreme i sve tanji resursi. Zelenski, kažu pojedini analitičari, ide na sve ili ništa, i to ne samo iz taktičkih, već i političkih razloga. Takav potez, ako ne uspe, mogao bi ozbiljno uzdrmati moral vojske, a možda i promeniti tok događaja na drugim delovima fronta.
A opet, niko sa sigurnošću ne može da kaže gde se završava istina, a gde počinje varka. U ovom ratu, informacije su postale oružje jednako snažno kao i artiljerija. I zato, dok se s obe strane gomilaju rezerve, jedno pitanje i dalje lebdi u vazduhu: Da li je Energodar zaista poslednja karta koju Kijev ima u rukama – ili tek još jedan potez u dugoj partiji bez jasnog kraja?
Webtribune.rs
