Počelo je mirnim protestima. Potlačeni, siromašni i očajni ljudi izlaze na ulice jer ne znaju šta drugo da rade. Jer to rade i njihove komšije.
Niko ko maršira za pravdom i promenama ne želi zaista da zapali pekaru ili ukrade neke trenerke iz prodavnice sportske opreme. Ali u takvim situacijama i to se dešava. Razbijaju se izlozi. Bacaju se cigle i kamenje. Na civile se baca suzavac. Policija zaustavlja veliku masu. Ljudi se povrede. To ne mora da se desi, ali se desi.
[adsenseyu1]
Samo nekolicina ljudi uživa u nasilju i haosu. Drugi pokušavaju da izvuku korist od toga, podstiču sukobe i šire tenzije. Tada lete molotovljevi kokteli i policija puca na ljude. Na ulicama je krv, a barikade rastu i cela stvar uzima maha. Pored svega toga, mediji doprinose haosu, jedne nazivaju kriminalcima, druge fašistima.
I haos se širi. Predsednik mora nešto da uradi, pa podigne vojsku. Onda ga štampa nazove fašistom i diktatorom. Kažu da je prekršio svoja ovlašćenja i da mora da podnese ostavku ili da se povuče ili da bude uhapšen.
Ne govorimo o Sjedinjenim Državama. Govorimo o Ukrajini, 2014. Ili o Egiptu i Siriji, 2011., ili o Libiji 2010. Ili o Boliviji prošle zime. Ili o Venecueli svake godine, decenijama.
[adsenseyu4]
Da su se događaji koji se trenutno odvijaju u gradovima širom Sjedinjenih Država događali u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu, mnogi od nas već bi rekli da iza toga stoji američki dip stejt. Sve upućuje na to.
Konstruisan narativ. Pogodni rekviziti. Agenti provokatori. Histerični mediji. Ista agenda.
Pogledajmo samo neke od naslova američkih medija:
Guardian: Tramp više nije predsednik. Što pre prestanemo da ga tretiramo kao da jeste, to bolje
Washington Post: Tramp mora biti smenjen. Pa tako i njegovi kongresni posrednici.
Slate magazine: Smeniti Trampa odmah
Na CNN-u ga nazivaju „razbojnikom“ koji se „skriva u svom bunkeru“, i navode da je „Tramp objavio rat Amerikancima „.
Korporacije su se takođe uključile. Svaka od njih objavljuje izjave solidarnosti na društvenim mrežama i šalje novac na prava mesta. Najk je objavio svoju, sada već uveliko poznatu reklamu. Jer te iste kompanije, koje plaćaju desetogodišnju indonezijsku decu za rad u ogromnim fabrikama, istovremeno mrze rasizam i nejednakost. Zar to već nismo videli? Zar to ne izgleda kao igra za razmenu moći? Obojena revolucija u usponu?
[adsenseyu1]
Verovatno bismo trebali da se zapitamo „zašto sada“? Tramp je spreman za ponovne izbore koji su za svega pet meseci. Bajden nema realne šanse, ali mogao bi iznenada da bude „lošeg zdravlja“ i da ga zamene, recimo Haris ili Voren ili Mišel Obama.
Možda se ipak ne radi konkretno o Trampu, možda je reč o procesu izbora i funkcije predsednika uopšte, ali pretpostavimo da je plan osloboditi se Trampa, šta će se dalje dogoditi?
Pa, možda jedna od nekoliko stvari.
Prvo, moguće je da sve tek propada. Ali ako nas 2020. godine nauči bilo čemu, onda je to činjenica da dip stejt nikada ne povlači pogrešne poteze. Drugo, postoji mogućnost da Tramp uvede potpuni policijski čas i postane kvazi-diktator. Treće, i konačno, Tramp „leti“ sa mesta predsednika.
[adsenseyu4]
Iz toga bi mogao da se pojavi „privremeni“ predsednik, koji ima podršku obe strane i čiji je posao da „ujedinjuje zemlje“ i „smanji podele“. Pojava potpuno neizabranog predsednika biće, naravno, od strane američkih medija, nazvana „trijumfom demokratskog duha“.
Postoji jedna stara šala:
P: Zašto u Sjedinjenim Državama nikada nije bilo vojnog udara?
O: Jer tamo nema Američke ambasade.
Izgleda da to možda više ne važi.
Webtribune.rs (off-guardian.org)
