Tržište gasa je jedno od najkonkurentnijih na svetu. Nije iznenađujuće što često postaje mesto svađe između velikih sila.
Poljski protest
Nakon “test“ isporuke tečnog gasa koja se odigrala prošlog juna, Poljska ima dugoročni ugovor sa SAD u svojoj strategiji da se oslobodi zavisnosti od ruskog goriva.
PGNiG šef poljske udružene kompanije Gazprom, preduzetnik Pjotr Vozniak, najavio je da je ova zemlja sklopila ugovor sa američkom kompanijom Venture Global LNG na 20 godina za isporuku 2 miliona tona godišnje.
[adsenseyu1]
Ova izjava je došla usled sve većeg poljskog usklađivanja sa Amerikancima, jer ova istočnoevropska zemlja takođe SAD vidi kao glavnog odbrambenog saveznika, kupujući Patriot sisteme i instalirajući ih u neverovatnoj blizini ruske granice.
Projekat ruskog gasovoda Severni tok 2 je jedan od razloga za nezadovoljstvo od strane Varšave, koja smatra da je to “čvor na vratu,“ kao i uzroke zabrinutosti Bele kuće koja, s druge strane, ima za cilj smanjenje ruskog uticaja na evropski kontinent što je više moguće, uključujući i kroz sankcije analizira fortruss.
Važno je napomenuti da nedavno sklopljeni ugovor odgovara takozvanoj “FOB“ (Free on Board) formuli. Prema njoj, poljska kompanija postaje vlasnik robe od trenutka kada je ona utovarena na tanker, odnosno, destinacija tereta zavisi od kupca. Ovo, pored nekoliko drugih faktora, navodi mnoge ekonomiste da veruju da je ugovor, pre svega, političkog karaktera.
Pitanje cene
U najavi sporazuma, Pjotr Vozniak je istakao do koje mere će to biti povoljno za poljsku stranu, sa cenama “skoro 30% nižim nego ruske.“ U međuvremenu, konkretne brojke u dokumentu nisu otkrivene. Ovim, naravno, političari dobijaju dovoljno prostora za manevrisanje svojim izjavama i stvaranje tržišnih očekivanja.
Imajte na umu da je poljska strana prilično kapriciozna u vezi sa cenama goriva koje kupuje. Dakle, sa Rusijom koja je do sada bila glavni dobavljač ovog tržišta u zemlji, sa veoma povoljnim cenama u poređenju sa svojim konkurentima, Varšava je nekoliko puta zatražila od Gazproma da smanji ovu cenu.
Zemlja je čak apelovala na Arbitražni institut Stokholmske privredne komore 2015. godine, pozivajući ovaj entitet da prizna njihovo pravo da zahtevaju smanjenje cena ruskog goriva. Odgovor je bio delimično pozitivan, međutim, poljska strana je morala da dokaže da Gazpromova politika cena nije pravedna – što se čini teškim, imajući u vidu da su one sada manje nego na finansijskom tržištu.
Ako se vratimo na pitanje ugovora između PGNiG i Venture Global LNG, očekuje se da terminali za otpremu u SAD budu izgrađeni tek 2022-2023. godine. Naravno, odgovarajuće isporuke se ne mogu započeti pre istog roka. Već 2022. godine ističe rusko-poljski bilateralni sporazum o kupovini gasa, potpisan 1996. godine.
Očigledno je da je poljska strana bila unapred zabrinuta u potrazi za alternativnim partnerima, s ozbirom na njihovu antirusku retoriku. Međutim, pitanje koje uzrokuje frustracije kod mnogih stručnjaka je sledeće: kako su poljski preduzetnici uspeli da predvide cenu gasa u narednih 5 godina? S obzirom na visoku nestalnost tržišta robe, pretpostavka da bi cena ruskog gasa bila mnogo viša od američke se čini, u najmanju ruku, previše neopreznim proračunom, naročito uzimajući u obzir da je posle test isporuke uvoz od američkih dobavljača bio 30% skuplji od Gazpromovog.
Budućnost evropskog tržišta gasa
Njihova analiza, zajedno sa skupim projektima za izgradnju neophodne infrastrukutre i regrutovanje specijalizovanih kadrova, jasno pokazuje da kupovina američkog tečnog gasa jednostavno ne može biti jeftinija od ruskog, naročito nakon završetka novog gasovoda Severni tok 2.
Štaviše – snabdevanje na evropski kontinent ne može biti korisno ni za američku stranu, jer su kupovne cene na azijskim tržištima, gde je potražnja za tečnim gasom sve veća, tradicionalno mnogo veća nego u Evropi. Pod takvim uslovima, bilo bi daleko razumnije prodati robu Japanu ili Kini, koji su toliko zainteresovani za ovaj američki proizvod da ga nisu ni uključili na listu robe koja se tereti usled trgovinskog rata sa Vašingtonom.
Sve u svemu, šta bi bila stvarna namera SAD-a u ovom energetskom “krstaškom pohodu“ širom evropskog kontitenta? Mišljenje tržišnih analitičara je jednoglasno: sa ekonomskog stanovišta, ne postoji nikakva prednost, čak i zbog geografske udaljenosti. U tom kontekstu, čini se da je odgovor samo jedan – politički faktor.
To je dodatno potkrepljeno činjenicom da je američki Kongres predložio Evropskoj uniji zajam od 1 milijarde dolara koji bi pomogao da “smanje zavisnost“ od ruske robe. Da li je ta suma obezbedila cenu toliko iznenađujuće jeftinu kao što je Pjotr Vozniak najavio? U kontekstu povećanja amričkog truda da povećaju svoje prisustvo u Evropi, bez obzira na cenu, to je verovatno to.
U svakom slučaju, za sada izgleda veoma jasno da postoje izgledi da čitava Evropa ako preusmeri svoje uvoze gasa na američkog dobavljača učiniće to na štetu svoje ekonomije. Dokaz za to je bila prilično oštra reakcija nekoliko EU zemalja u odovoru na američki pokušaj da kazni one koji sarađuju sa Rusijom na projektu Severni tok 2. Zapravo, tržištem, kada je slobodno, upravljaju njegovi sopstveni zakoni, a to nije uvek u saglasnosti sa politikom.
Webtribune.rs
