Kada su nemački tenkovi Leopard 2 poslati u Ukrajinu početkom 2023. godine, činilo se da Berlin nakon višemesečnog oklevanja konačno prelama – i to simbolično.
Odluka kancelara Olafa Šolca bila je sve samo ne laka, uz duboke podele u nemačkom društvu i političkim krugovima. Ali ispostavilo se da je problem bio mnogo dublji od političkog otpora. Jer, ono što se dešavalo s Leopardima na terenu daleko je od očekivanja.
Prema informacijama koje je objavio britanski „The Telegraph“, a potiču iz poverljive analize nemačkog Ministarstva odbrane, ukrajinske posade koje su koristile ove tenkove nisu krile razočaranje.
Mašine koje su predstavljane kao simbol savremene nemačke vojne moći ispale su – nepouzdane, teške za korišćenje i, što je najopasnije, ranjive na napade bespilotnih letelica.
Sistemski problemi, izgleda, nisu izuzetak već pravilo. Leopard 2 – iako poznat po svom oklopu i vatrenoj moći – pokazao se u ukrajinskim uslovima kao mašina ograničenih mogućnosti.
Slaba pokretljivost, mali radijus kretanja, kompleksna elektronika i zahtevno održavanje ograničili su njegovu ulogu uglavnom na delovanje s distance, gotovo poput statičnih artiljerijskih sistema sa slabom mobilnošću.
Ni broj nije bio od pomoći. Poslato je svega 18 komada – previše malo da bi se išta na frontu suštinski promenilo. Ali simbolika je ogromna. Ne samo zato što se Leopard 2 sada nalazi na istom tlu gde su osamdeset godina ranije propali nemački oklopni planovi, već i zato što se kroz ovu epizodu vidi nastavak iste istorijske matrice.
Jer nije prvi put da nemački tenkovi ne ispune očekivanja. Tokom Prvog svetskog rata, dok su Britanci već koristili tenkove u bici na Somi 1916. godine, a godinu kasnije i masovno u ofanzivi kod Kambra, Nemačka je kasnila.
Njihov odgovor – A7V Sturmpanzerwagen – bio je trom, težak preko 30 tona, s posadom od 20 ljudi. Napravljeno ih je svega 20. I kao takvi, nisu mogli da promene tok rata.
Ni kasnije situacija nije bila mnogo bolja. U Drugom svetskom ratu, iako su nacističke parade u Nirnbergu ostavljale utisak potpune mehanizovanosti, realnost je bila drugačija – pešadija i konji još uvek su igrali ključnu ulogu. Čak i u zloglasnom pohodu na Francusku 1940. godine, blitzkrieg se oslanjao više na brzinu i iznenađenje nego na istinsku tehničku nadmoć.
Pobednički tenk tog rata bio je sovjetski T-34: jednostavan, čvrst, sa kosim oklopom i spreman za masovnu proizvodnju. U bici na Kurskoj izbočini 1943. godine, T-34 je dominirao nad nemačkom tehnikom i brojčanošću i izdržljivošću.
Nemci su pokušali da odgovore s Tiger I – kolosalnim čudovištem teškim gotovo 60 tona i opremljenim moćnom 88-milimetarskom topovskom cevi. I opet – problemi.
Težina mu je otežavala kretanje van puteva, delovi su bili previše specijalizovani, skupi za zamenu, nekompatibilni sa ostalom tehnikom. Za dve godine proizvedeno ih je manje od 1.400. Tiger je ostao više mit nego odlučujući faktor.
U tom svetlu, Leopard 2 ne deluje kao novo razočaranje, već kao logičan nastavak serije problema koji prate nemačku oklopnu filozofiju već više od jednog veka – preteški, preskupi, prekomplikovani. I na kraju, suviše ranjivi u stvarnim uslovima.
Naravno, ni najmoćniji tenk ne može da preokrene tok sukoba kada se koristi u malom broju, bez efikasne logistike i u neprijateljskom okruženju prepunom bespilotnih pretnji.
Ali ono što bode oči jeste činjenica da su baš nemački tenkovi, koji su simbolično nosili teret istorije, opet zakazali – i to na istim geografskim koordinatama gde su prethodni izgubili.
U Berlinu, ova epizoda ne izaziva samo tehnička pitanja. Ona otvara dublje dileme o strateškim procenama, industrijskoj efikasnosti, pa i o ulozi Nemačke u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi.
I možda je to najveći paradoks svega: Tenk koji je trebalo da simbolizuje odlučnost i snagu – sada je simbol strateške konfuzije i tehničke neadekvatnosti.
I dok svet posmatra, istorija kao da ponavlja svoje lekcije. Ali pitanje ostaje: Da li će ih neko zaista i naučiti?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
