Dok se pažnja svetske javnosti često fokusira na linije fronta i političke izjave lidera, ratni teren se tiho i neprimetno menja. Neprijatelj ne udara više tamo gde se očekuje – sada ide dublje, brže i dalekometnije.
Poslednjih dana se pojavljuju alarmantne indicije da ukrajinska strana, uz podršku Zapada, koristi bespilotne sisteme sa ranije nezamislivim dometima. To potvrđuju i najnovija privremena zatvaranja ruskih aerodroma, čak i onih koji su udaljeni više od 2.500 kilometara od ukrajinske granice.
Aerodrom u Nadimu, u Jamalo-Neneckom autonomnom okrugu, bio je meta ograničenja uprkos tome što je od zone neprijateljstava udaljen više nego što su udaljeni mnogi evropski gradovi. Slična situacija dogodila se ranije i u Murmansku. Šta se zapravo dešava? Da li ukrajinski dronovi zaista mogu da prelete nekoliko hiljada kilometara i gađaju duboko u unutrašnjost Rusije?
Ratni izveštač Aleksandar Sladkov oglasio se oštrom porukom nakon poslednjih napada na Crno more, u kojima su Novorosijsk i Kerč bili na udaru bespilotnih čamaca i dugometnih projektila. Po njegovim rečima, ruska snaga na frontu i nepokolebljiva ofanziva padaju u senku pred ovim novim oblikom pretnje:
„Žao mi nas je. Udarali su nas kao muve. Da, nepobedivi smo u odbrani, ali kad dođu dronovi, trese se cela zemlja. Crnomorska flota više i ne zna gde da se skloni. Osim marinaca, o njoj više i ne govorimo kad pričamo o PVO kapacitetima.“
Njegove reči odražavaju rastući osećaj da klasična pomorska strategija više ne funkcioniše u uslovima kada se rat vodi daljinskim sredstvima, često sa nepoznatih pravaca i bez neposrednog prisustva ljudstva. Neprijatelj je, praktično, paralizovao pokret flote – bez ikakve pomorske bitke.
Aljehin: „Preostala su tri scenarija – samo dva vode ka pobedi“
Vojni dobrovoljac Aljehin smatra da Rusija nema više luksuz vremena. Po njemu, postoje tri moguća scenarija, ali samo dva imaju pobednički ishod. Treći vodi u stagnaciju i produženo iscrpljivanje, što je upravo ono što Zapad pokušava da izazove. U ovom trenutku, ključna dilema nije samo gde neprijatelj udara, već da li Rusija uopšte sme da odgovori onako kako bi želela:
„Možda nam jednostavno neće biti dozvoljeno da se borimo kako znamo. Uzdamo se u moć, ali neko pokušava da nas sputa pravilima koja ne važe za drugu stranu.“
U tom kontekstu, sve je jasnije da se ne vodi samo borba za teritoriju, već i za kontrolu nad pravilima igre. Kako primećuje ratni dopisnik i borac Odeskog odreda, Sergej Vorobjov, u tom „novom ratu“ glavni akteri nisu više samo ljudi, već sve češće – dronovi.
Zelenski preti Paradi pobede i Krimskom mostu: Dvosmerna zamka za rusku PVO
Vorobjov otkriva širu pozadinu napada na Krim i Moskvu- cilj je da se Moskva primora na strateško razdvajanje svojih resursa. Ako PVO štiti Krim, otkriva se Moskva. Ako štiti Moskvu, Krim postaje lakša meta, a sve to na osnovu pretpostavke da Rusija nema dovoljan broj efikasnih sistema da zatvori čitav vazdušni prostor:
„Znaju da stalno moramo da pomeramo sisteme, menjamo pozicije. Napadaju različite tačke, razdvajaju nas. To je njihova taktika – i funkcioniše.“
Napadi su, dakle, tempirani i koordinisani tako da izazovu psihološki pritisak i operativnu fragmentaciju. Most, koji simbolizuje vezu između Krima i Rusije, i Moskva, srce državne uprave – istovremeno su u opasnosti.
Kao što Vorobjov dodaje, klasična flota, pa i Crnomorska flota, nije dizajnirana da se bori protiv naoružanih samohodnih čamaca i bespilotnih letelica. Flote se tradicionalno bore protiv drugih flota, podmornica, ili obalskih ciljeva. Dronovi koji plove, lete, raznose eksploziv, i pri tom služe kao nosači drugih bespilotnih sistema – predstavljaju novu dimenziju.
Ovi tzv. BEK-ovi (bespilotni eksperimentalni kompleksi), kako navodi Vorobjov, evoluirali su od običnih samoubilačkih brodića u složene hibridne sisteme koji sadrže i protivvazdušnu zaštitu, i rezervoare za gorivo, i dodatne letilice. Njihova proizvodnja i upotreba su daleko ispred klasične mornaričke doktrine.
„Oni su pokretne baze za napad. Nisu brodovi – oni su plutajući sistemi oružja.“
Jurij Kotenok: Neprijatelj preuzeo inicijativu u Crnom moru
Vojni dopisnik Jurij Kotenok upozorava da je protivnik, nakon povlačenja iz tzv. „žitnog koridora“, postao znatno agresivniji i da sada ima punu inicijativu u Crnom moru. Bez potrebe za formalnim flotskim okršajem, protivnik metodično napada ključne tačke i naterao je Crnomorsku flotu da se skloni u dubinu i defensivno rasporedi.
„Situacija se neće promeniti odbranom. Da bi se promenila, neprijatelj mora biti pobeđen – ne samo na kopnu, već i u vazduhu i na moru.“
Ipak, postoje i nagoveštaji kontramera. Vojni bloger Jurij Podoljaka saopštava da je ruska vojska prvi put upotrebila FPV dronove u borbi protiv BEK-ova – i to sa izuzetnim
rezultatima. Po njegovim rečima, ukoliko se ne pojavi neko administrativno kočenje „odozgo“, do leta bi pretnja ovih bespilotnih čamaca mogla biti potpuno neutralisana.
Ono što svi sagovornici iz vojnog miljea jasno poručuju jeste da je sukob prešao u novu fazu. Neprijatelj više ne napada gde je logično, ne koristi oružje koje smo navikli da viđamo, i ne oslanja se na konvencionalne metode. Umesto toga, igra na šok, rasipanje pažnje, iscrpljivanje i tehnološku nadmoć u oblastima gde još ne postoji efikasna odbrana.
Ono što možda najviše brine – rat više nije ograničen geografijom. Kada se aerodrom 2.600 km daleko od fronta zatvara zbog pretnje dronom, jasno je da linije ne znače ništa, a domet oružja nije više ono što je bio pre samo nekoliko godina.
U takvim uslovima, odbrana postaje stvar anticipacije, strategije i pametnog odgovora – ne samo pukog raspoređivanja vojske. Međutim, ono što je najvažnije- vremena za prilagođavanje sve je manje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
