[adsenseyu2]
Nekih stvari u životu nismo svesni, možda smo nekada u prošlosti primorani da ih zaboravimo. Ipak, one stvari koje su nam važne nađu put kroz našu podsvest, preko naših snova do naše svesti. U slučaju da to do sada niste shvatili, danas ćemo vam objasniti zašto smo mi kristalna bića.
„Kristali nastaju duboko u Zemljinoj kori, obično tamo gde ima vulkanske aktivnosti i zemljotresa. Proces zahteva ogromnu toplotu i pritisak i uvek je potrebna „klica“ kristala za početak procesa.
Ova klica nastaje kada se jedan atom silicijuma pod visokim pritiskom i temperaturom spoji sa dva atoma kiseonika u istom prostoru. Atomi se spoje i formiraju molekul silicijum-dioksida, supstance iz koje nastaje kristal kvarca“ – Kris Morton i Keri Luis Tomas, „Tajna kristalne lobanje“.
Kvarc je jedan od najzastupljenijih minerala. Oko 12% Zemljine kore sačinjeno je od kvarca. Ljudsko telo se takođe sastoji iz istih komponenti kao i Zemlja, tj. od kiseonika, vode i silicijuma.
[adsenseyu1]
Molekuli silicijuma daju jačinu i stabilnost tkivima, noktima, kostima, krvnim sudovima, zglobovima i ligamentima. Silicijum je važan za formiranje kostiju. On se takođe nalazi i u vlaknima biljaka i verovatno je važan i za njihovu građu. Ovaj mineral može da stvara dugačke molekule, stvarajući jake komplekse. On predstavlja oko 0,05% naše ukupne telesne težine.
Silika, forma silicijuma, takođe pomaže telu da se detoksifikuje od opasnih teških metala kao što je aluminijum. Toksičnost aluminijuma se često povezuje se Alchajmerovom bolešću.
Pored značaja silicijuma za ljudsko telo i sastav zemlje, postoji i nešto što se zove Silikonska dolina. Ova oblast je tako nazvana zbog najvećih količina silicijuma koji se koristi za elektronske uređaje. Silicijum je poluprovodnik, koji sa lakoćom uspeva da kontroliše električne signale.
Pored silicijum, dva značajna poluprovodnika su i ugljenik i germanijum. Čipovi od germanijuma su se koristili sa početkom kompjuterske ere. Ipak, silicijum može da podnese mnogo više temperature od germanijuma.
[adsenseyu4]
Kad već pričamo o električnim signalima, ne zaboravite da ljudski mozak funkcioniše poput poluprovodnika električnih impulsa, ali i skladišti memoriju na isti način kao što to čine silicijumski čipovi.
Dalje, ako se tanak sloj kristala iseče i izloži naizmeničnoj struji, kristal može da vibrira, jer frekvencija naizmenične struje odgovara njegovoj prirodnoj frekvenciji.
Ovo je slično biološkoj funkciji moždanih ćelija ili neuralnih aksona. Upravo na taj način kristali vibracijama komuniciraju sa ljudskim bićima. Frenk Dorland je ovaj fenomen nazvao „biokristalnom spregom“ između prirodnog kristala kvarca i ljudskog uma.
Ćelije kristala emituju talase kroz nervni sistem do ćelija kore mozga. Oni se tamo dešifruju i pretvaraju u smislene signale koji se mogu prepoznati kao slike, reči ili prosto osećaj poznatog doživljaja.
Mozak nije jedina oblast koja je slična silicijumu u kristalima kvarca, silicijum sačinjava i ćelijske membrane. Ćelijska membrana se konkretno sastoji od vode i čestica silikona.
[adsenseyu1]
„Telo, sa svojom složenom električnom i hemijskom mrežom nerava i visokim sadržajem vlage nije samo izvor struje i odašiljač, već i osetljivi sistem antena sposoban da primi signale iz brojnih izvora“ – Kris Morton i Keri Luis Tomas, „Tajna kristalne lobanje“.
Dalje, silicijum je jedan od najjačih, a pritom najsavitljivijih elemenata, jednako kao građa bambusa, koji može da se savije uz vetar, ali održava svoj integritet i tokom velikog pritiska zbog svoje fleksibilnosti.
Isto važi i za arhitekturu, naročito po pitanju piramida u Egiptu.
Otkriveno je da su i najsitnije strukture kamenja sastavljene od krečnjaka, pri čemu je cement koji je povezivao krečnjak sastavljen ili od silicijum-dioksida (sastavnog dela kvarca) ili od minerala bogatog kalcijum i magnezijum silikatima. Kamenje je takođe posedovalo visok sadržaj vode, što je neobično za suv, prirodni krečnjak, pogotovo na platou Gize, dok su slojevi cementa bili amorfni, tj. njihovi atomi nisu bili periodično poređani. Sedimentno kamenje poput krečnjaka gotovo nikad nije amorfno.
[adsenseyu4]
Piramide u Gizi su u stvari napravljene od oblika krečnjaka pod nazivom dijatomejska zemlja. Ljudima se preporučuje unošenje dijatomejske zemlje u organizam jer poseduje najveći sadržaj silicijuma od svih supstanci koje se mogu uneti u organizam.
Dijatomejska zemlja koja se koristi u prehrambene svrhe u sebi ima otprilike 85% amorfnog silicijuma. Studije su otkrile da preko voća i povrća možemo da unesemo samo trećinu današnjih potreba za silicijumom.
Dijatomejska zemlja uklanja teške metale, parazite, bakterije, viruse, gljivice i neiskorišćeni holesterol. Ona poseduje strukturu poput saća, koja je veoma slična strukturi kvarca i koja skuplja strane entitete u organizmu. Nijedna druga glina na planeti nema ovakve pozitivne osobine po organizam.
Ipak, postoji i jedno upozorenje: Postoji hemijski modifikovana dijatomejska zemlja koja se koristi za čišćenje bazena i koja nije za ljudsku upotrebu. Ukoliko želite da počnete sa konzumiranjem dijatomejske zemlje, postarajte se da je ona napravljena konkretno za ljudsku upotrebu. Što se konzumiranja tiče, uzima se jedna puna kašičica ujutru ili uveče.
Ovo je poruka za sve one koji žele da dostignu strukturu kristala kvarca. Tek tada će naše biološke strukture funkcionisati na optimalnom nivou, kao što je to bilo moguće nekada, kada je naša ishrana sadržala više silicijuma. Oživite svoje kristalno telo koje je napravljeno od istog materijala kao i kvarc.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
