[adsenseyu2]
U samom srcu Monsanto-a nalazi se ustanova za globalno istraživanje u kojoj se menja budućnost pšenice.
Ustanova poseduje na desetine prostorija, a jedna od najvažnijih jeste odaja 3×6 metara čiji zidovi sa ogledalima i lampe koje sijaju poput sunca imitiraju vremenske prilike bilo kojeg polja u SAD.
Ovo istraživanje jeste deo intenzivnih napora da se izvrši manipulacija genima i osmisli nova vrsta pšenice koja će biti otporna na tri najvažnija herbicida, poše newsok.com.
Istraživanje je privuklo pažnju i podržavalaca i kritičara.
Podržavaoci navode da će istraživanje doprineti tome da se nahrani rastuće svetsko stanovništvo, dok kritičari kažu da svet nije spreman za genetsku modifikaciju tako važne namirnice.
[adsenseyu1]
Ova misija nije nimalo jeftina. Dodavanje samo jedne genetske osobine u seme košta 150 miliona dolara. Dodajte tu i dugačko vreme razvoja, probe na poljima i pravne dozvole i doći ćete do zaključka da će proći bar još jedna decenija dok nova pšenična semena ne dospeju u ruke farmera.
„Ljudi misle da se suzdržavamo od istraživanja, ali mi stvarno ne znamo šta će biti od toga“, navodi Kler Kadžakov, direktorka istraživanja pšenice.
Potrebna je kombinacija tradicionalnog uzgajanja i genetsko poboljšanje da bi se stvorila idealna biljka sa pravim genetskim nizom i sposobnošću da se odbrani od herbicida po imenu dikamba, glufosinat i glifosat (Raundap).
Da bi došli dotle, istraživači moraju posaditi na stotine hiljada biljaka.
Interesantno je da ovo nije prvi put da je Monsanto nastojao da pronađe savršenu pšenicu. Oni su to već učinili ranije.
Pre oko deceniju, poljoprivredni gigant je bio na rubu dobijanja odobrenja za crvenu prolećnu pšenicu otpornu na Raundap, koja se koristi za dobijanje brašna.
[adsenseyu4]
Međutim, u maju 2004. program je obustavljen zbog menjanja tržišnih uslova. Uzgajivači još uvek nisu bili spremni.
„Bilo je velikog protivljenja“, rekao je Bil Friz, GMO kritičar i analitičar Centra za bezbednost hrane.
Nije dugo trebalo da farmeri primete kako njihovi susedi dobijaju mnogo veće prinose kukuruza i soje zahvaljujući moćnim genetskim modifikacijama. Dok je zasejana površina pšenice u SAD do 2006. godine pala, zasejana površina soje je porasla.
„Došli smo do zaključka da moramo da učinimo nešto“, rekao je Pol Pener, predsednik Nacionalnog udruženja uzgajivača pšenice.
Tako je udruženje 2008. godine ustanovilo da je spremno za GMO pšenicu.
U organizaciji je održana anketa, po kojoj je oko 76% članova navelo da je spremno za novu pšenicu.
Džejson Lask, profesor poljoprivrede na Univerzitetu u Oklahomi i podržavalac GMO pšenice rekao je da nije iznenađenje da su farmeri prigrlili novu pšenicu kada su videli kako ostali proizvođači profitiraju od GMO useva.
[adsenseyu1]
Tako je kompanija Monsanto 2009. godine oživela program i počela da stvara novu pšenicu.
Krajem 2013. godine, pojavila se panika na globalnom tržištu pšenice kada je farmer u Oregonu pronašao divlju GMO pšenicu na jednoj od svojih njiva. To se dogodilo oko desetak godina nakon što je Monsanto okončao svoje testiranje u toj državi.
Zbog straha od kontaminacije, ključni prekomorski kupci, uključujući Japan i Južnu Koreju, odmah su suspendovali kupovinu američke pšenice.
Kriza je prošla nakon par meseci, ali je ostala dobar podsetnik da GMO pšenica još uvek ima dosta prepreka u odnosu na ostale useve.
Razlog je prilično prost: kukuruz, soja i pamuk se generalno ne smatraju hranom. Uz očigledne izuzetke, te useve uglavnom jedu životinje ili se oni pretvaraju u gorivo ili odeću. Međutim, pšenica ulazi u sastav hleba, testenine i pekarskih proizvoda.
Upravo iz tog razloga Kajl Brejz, farmer iz Edvardsvila, razmišlja da li je pametno posaditi GMO pšenicu.
Brejz, čija porodica obrađuje oko 1.200 hektara, ne protivi se ostalim GMO usevima, ali pšenica je nešto drugo.
Na kraju će sudbinu GMO pšenice odrediti ekonomija ponude i potražnje.
Neki poljoprivredni analitičari navode da će potražnja primorati tržište i mušterije da prihvate modifikovanu pšenicu zbog većih prinosa.
Džef MekPajk, broker žitarica, navodi da bi bilo loše da se ponovi suša poput one 2012. godine, koja bi ograničila svetske zalihe pšenice.
„Pet do deset godina od sada, moraćemo da napravimo izbor ili da promenimo ishranu“, rekao je MekPajk.
Nameće se pitanje zašto Monsanto, kada je nastavio istraživanje, nije jednostavno ponovo pokrenuo stari program?
Mnogo toga se promenilo od 2004. godine, uključujući porast korova otpornih na glifosat. Što se Monsanto-a tiče, stara pšenica više ne može da se iskoristi.
Oni sada žele da prodaju farmerima noviju generaciju semenja otpornog na različite herbicide.
Upravo to i brine kritičare, koji krive Monsanto zbog takozvanih „superkorova“ koji su se pojavili širom države. Oni su nastali zbog preterane upotrebe herbicida, u ovom slučaju glifosata. Nova generacija modifikovanog kukuruza, soje ili pšenice to neće promeniti, rekao je Friz iz Centra za bezbednost hrane.
„U ovom trenutku nam najmanje treba još jedan usev otporan na herbicide“, rekao je on. „To je veoma loša zamisao i trebalo bi da smo shvatili to do sada“.
Međutim, Monsanto i drugi podržavaoci biotehnologije obećavaju da će genetska modifikacija biti dobra po useve, pored toga što će ih učiniti otpornim na herbicide. Na primer, oni navode da će novi kukuruz u pamuk posedovati osobinu da prirodno proizvedu Bacillus thuringiensis, bakteriju koja proizvodi toksin koji ubija crve i druge štetne insekte.
Takođe se navodi modifikovanje useva tako da bolje uspevaju u oblastima gde su veće suše ili gde uslovi nisu baš idealni.
Dejvid Houl, profesor uzgajivanja biljaka i genetike na Univerzitetu u Juti, uključen je u konvencionalno uzgajanje pšenice više od 25 godina. Međutim, on nije ubeđen da će GMO usevi doneti bolje prinose.
„Postoji potencijal u svemu tome“, rekao je Houl, „ali ga još nisu iskoristili“.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
