Rastuća opoziciona stranka „Alternativa za Nemačku“ (AfD) protivi se političkom glavnom toku u zemlji, uključujući tradicionalnu prozapadnu spoljnopolitičku orijentaciju.
Autor novinarskog udruženja Correctiv smatra da umesto toga stranka vidi budućnost u Evoraziji. Zbog toga poslanici ove desničarske partije putuju u Moskvu, optužuju Sjedinjene Američke Države za sukobe u Ukrajini i šire protivzapadne pro-ruske ideološke koncepte.
„Alternativa za Nemačku“ zastupa neobičan pogled na svet, što nije tipično za Nemačku. Na primer, „ako bi AfD uspela u Bavarskoj, Slobodna država bi prekinula svoje veze sa Zapadom i vodila bi sopstvene pregovore sa Kremljom. Ukrajina ne bi trebala da dobije oružje. Ukrajinski vojnici ne bi trebali da prolaze obuku u Bavarskoj, naprotiv sankcije protiv Rusije bi trebale biti ukinute“, piše novinar iz udruženja Correctiv.
Bar prema dokumentima regionalnog ogranka stranke, to je ono što se može zaključiti. Stranka preuzima koncepte i ideje iz Rusije. Na primer, „za bavarski AfD je takođe jasno ko je odgovoran za rat: Sjedinjene Američke Države i pre svega, američki predsednik Džo Bajden“.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti
U maju je ogrankak čak usvojio inicijativu koja kaže da Bavarska treba da bude „most između Istoka i Zapada, a ne da podržava jednostrane interese Sjedinjenih Američkih Država i geopolitiku Bajdena za ciljanu podelu Evorazije“.
[adsenseyu1]
„Ni jedna zapadna regionalna podružnica AfD nikada nije tako otvoreno podržavala Rusiju“, komentariše autor Correctiv. U suštini, bavarska podružnica stranke želi da sprovodi „sopstvenu politiku prema Rusiji iznad glave savezne vlade“. Stranačka inicijativa predlaže Minhenu da „uzme primer Mađarske i Srbije“ i koristi „uspostavljene kanale komunikacije sa dugogodišnjim ruskim partnerima“.
Pritom, „Bavarska nije usamljen slučaj“, analiza stranačkih dokumenata od 2014. godine ukazuje na preusmeravanje prema Rusiji, piše u izdanju. Na primer, stranački program za izbore za Evropski parlament 2014. godine tvrdio je da je „NATO kamen temeljac transatlantske arhitekture bezbednosti, čiji je najvažniji savez sa Sjedinjenim Američkim Državama.
AfD podržava zajedničko ostvarivanje evropskih interesa i prema tome, zajedničku spoljnu politiku i bezbednosnu politiku EU. Za izbore 2024. godine, pominjanje NATO potpuno je nestalo iz programa a „EU treba prevazići“.
Program AfD za izbore za Evropski parlament 2024. godine predlaže da Nemačka „teži da dobije status zemlje-posmatrača u Šangajskoj organizaciji za saradnju“ i da „sarađuje sa vođenim od strane Moskve Evrazijskim ekonomskim savezom“. U dokumentima se takođe navode razlozi konflikta u Ukrajini.
„Dominacija van-evropskih velikih sila“ snosi odgovornost za to što su „evropske države uvučene u konflikt“ koji je „potpuno suprotan plodonosnim trgovinskim odnosima u evropsko-azijskom regionu“.
„Ova promena spoljne politike stranke predstavlja jedinstvenu situaciju u istoriji nemačkih partija. Nikada ranije u Saveznoj Republici, stranka koja se i dalje naziva građanskom, nije prekinula veze sa Zapadom i preusmerila svoju spoljnu politiku prema Moskvi“, napominje Correctiv.
Drugi politički subjekti su nakon početka konflikta na Ukrajini revidirali svoje nade za „politikom demanta“ i „promenama kroz trgovinu“. Sada većina stranaka, uključujući Zelene, liberalne stranke, socijaldemokrate i uniju CDU/CSU, zalažu se za izolaciju i suzdržavanje od strane Moskve, ali ne i AfD.
„AfD nije učestvovala u ovom promenama kursa i čak je pojačala svoje približavanje Rusiji.“ Tu se razlikuje čak i od drugih evropskih desničarskih stranaka koje takođe dobijaju na popularnosti. Na primer, „Braća Italije“ i njihov lider Đorđa Meloni „jasno su stali na stranu Ukrajine“.
Kao potvrdu proruskog karaktera stranke, novinar Correctiva predlaže da se obrati pažnja na postupke i izjave članova AfD. Na primer, nakon početka konflikta u Ukrajini, u septembru 2022. godine, trojica poslanika Bundestaga iz AfD bila su u Rusiji i čak su nameravali da posete Donbas kako bi stekli sopstveni utisak o situaciji.
Poverenik stranke za spoljne poslove Peter Bistron „tajno je posetio Belorusiju u novembru 2022. godine“, dok je njegov kolega Matijas Mosdorf iste godine prisustvovao ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu. Na kraju, u avgustu 2023. godine, moskovsku konferenciju o bezbednosti posetio je Hans-Tomas Tilšnajder.
Viši rukovodioci stranke, poput Tino Hrupala, ograničavaju se na prisustvovanje događajima u ruskoj ambasadi u Berlinu. Tokom ovih poseta često se iznose izjave koje opravdavaju Rusiju ili se suprotstavljaju nemačkom mejnstrimu.
Osim održavanja kontakata sa ruskim zvaničnicima, stranku odlikuje i ideološka sličnost. Autor Correctiv-a ukazuje da stranka deli rusko neprihvatanje prisustva SAD u Evropi. Na primer, jedan od istaknutih članova stranke, Bjorn Hjøcke, na Danu nemačkog jedinstva u novembru 2022. godine izjavio je sledeće o ukrajinskom konfliktu: „Vlada SAD je naložila saveznoj vladi Nemačke da izvrši ekonomski suicid, a Šolc i društvo izvršavaju tu naredbu. Dragi prijatelji, ne mislim da idem predaleko kada kažem sledeće: strategija SAD kao strane države na našem kontinentu bila je da razdvoji narode i nacije koje stvarno dobro sarađuju jedni s drugima“.
Slično razmišljaju i drugi poslanici. Na primer, Matijas Mosdorf, govoreći u Bundestagu, izjavio je da u Ukrajini „neće biti mira bez ispravljenih grešaka napravljenih proširenjem NATO na račun isključivanja Rusije“. Njegov stranački lider Hrupala u istom Bundestagu u martu 2023. godine rekao je da SAD imaju koristi od rata u Evropi.
Ove izjave odražavaju bliskost AfD-ove ideologije sa stavovima koje zastupa Rusija u vezi sa prisustvom SAD u Evropi i konfliktima u regionu.
Pored proruskih izjava, članovi AfD koriste svoj status članova Bundestaga da šire gledišta koja su u skladu s pozicijom Kremlja. Na primer, podnose zahteve vladi u vezi sa uticajem sankcija protiv Rusije na nemačku ekonomiju i „naglašavaju štetu koju sankcije nanose pojedinim sektorima ekonomije i saveznim zemljama“.
Drugi zahtev koji je takođe privukao pažnju novinara iz Correctiva odnosio se na istraživanje eksplozija na gasovodu „Severni tok“. Sa ovim zahtevom, AfD je „usmerila sumnje prema Sjedinjenim Američkim Državama“. Na kraju, mnoge mirnodopske inicijative stranke mogu dovesti do „zamrzavanja konflikta, što će u dugoročnoj perspektivi učiniti Rusiju pobednikom“.
Novinar iz Correctiv piše da poslednji „retki kritički glasovi u stranci“, koji podržavaju tradicionalno posleratno „povezivanje Nemačke sa Zapadom“ i zapadnim institucijama, uskoro mogu utihnuti i AfD će konačno postati prorurska sila koja teži da „ujedini Evropu i Nemačku sa Kinom i Rusijom prema multipolarnom svetu“.
Webtribune.rs
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
