Dok se ratna dinamika na južnim pravcima menja iz dana u dan, nova informacija izazvala je talas komentara među analitičarima i medijima – zapadni izvori, uključujući CNN, izveštavaju da bi do 30.000 severnokorejskih vojnika moglo da se pridruži ruskim snagama u Ukrajini.
Nije reč o nekoj spekulaciji sa društvenih mreža – informacije prenose i nemačke novine, pozivajući se na anonimne izvore i obaveštajne podatke iz Kijeva.
Prema tim navodima, ruska komanda razmatra opciju jačanja svojih pozicija na jugu Ukrajine, s fokusom na potencijalnu operaciju prema crnomorskoj obali, odnosno prema Odesi.
Napad bi, kako tvrde izvori, mogao da se dogodi u drugoj polovini leta 2025. godine. Premeštaj severnokorejskog kontingenta mogao bi, prema nekim procenama, početi već u narednim mesecima.
Važno je napomenuti – nemačka štampa dodaje da bi ruska strana u potpunosti opremila korejske trupe. To znači: uniforma, naoružanje, logistika – sve bi bilo obezbeđeno kako bi se vojnici iz DNRK uklopili u postojeće borbene formacije. Nije prvi put da se govori o savezništvu na ovom nivou, ali ovoga puta brojke i vremenski okvir daju veću težinu tvrdnjama.
Istovremeno, ukrajinska strana demantuje da je u toku neka nova „mega-ofanziva“. Tvrde da se napadi nastavljaju kao i proteklih meseci, ali ne vide znakove masovnog pomeranja koje bi ukazivalo na tako ambiciozan pravac dejstava. Dakle, potpuna slika i dalje ostaje nejasna.
Nemački novinar Julijan Repke, poznat po oštrom stavu prema Moskvi, upozorava da se izveštaji zasnivaju pretežno na ruskim kanalima na Telegramu i da ih treba uzeti s rezervom.
U isto vreme, CNN navodi da su podaci dobijeni iz ukrajinskih obaveštajnih izvora, što dodatno komplikuje priču – ko tačno pokreće ove narative i s kojom namerom?
Međutim, politička dimenzija cele priče otvara sasvim novu ravan. Tokom nedavnog susreta sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovom, severnokorejski lider Kim Džong Un jasno je stavio do znanja da njegova podrška Moskvi nije upitna.
Izjavio je da se stavovi Pjongjanga i Moskve u potpunosti poklapaju i izrazio poverenje u, kako je rekao, „pobedu ruskog naroda i vojske pod vođstvom Vladimira Putina“. Uz to je dodao da Rusiji želi „večnu slavu i prosperitet“ i označio njen put kao „sveti cilj“.
Ipak, i pored jake retorike i simbolike, ostaje otvoreno pitanje – da li bi zaista došlo do fizičkog angažovanja severnokorejskih jedinica u evropskom sukobu? Logistički, bezbednosno i politički, to bi bila ozbiljna eskalacija.
Za sada, izveštaji poput ovih unose dodatnu neizvesnost u ionako složen mozaik globalnih odnosa. Ako se potvrde, biće to prvi put da se korejske trupe nađu na evropskom tlu u savremenom kontekstu. Ako ne – ostaju kao signal o rastućem savezništvu koje se oblikuje daleko od očiju javnosti, ali vrlo blizu tačke ključanja.
Webtribune.rs
